First topic message reminder :

"Ali nema nikakvog smisla." Rekla je i dalje se drzeci za njega.

"Mislim da da...ali je mutno." Namrstila se i otsutno pocela da jede.

'Pa to je divno!' Nasmešio se zajedno sa Ianom.

"Bilo bi lepse kad bi se svega setila." Rekla je nadureno,pa je pogledala u Iana."Ti neces da jedes?"

Nasmejao se i klimnuo glavom "Hoću."

Pojela je sve i duboko udahnula."Hvala Dzejmi." 'Nema na cemu.' Nasmesila se.

'Ništa.' I Ian je pojeo svoju hranu. "Poći ću sa tobom do kuhinje da vratim poslužavnik od sinoć."

"Da idem sa vama?" Upitala je gledajuci ih.

"'Ne!'" Rekla su obojica. "Ti moraš da se odmaraš. Udarila si glavu."

Namrstila se."Ali Doca?" Rekla je upitno,a onda nastavila. "Je rekao da je rana zacelila,kao da nisam.Necu da sedim ovde sama."

"Jeste, ali ne škodi da malo ležiš. Vratiću se brzo. Još uvek imam pravo na slobodan dan."

"Necu vas cekati ovde celi dan,otici cu negde sama." Rekla je dureci se i prekrstila ruke na grudima.

"Izgubićeš se i onda ćemo morati da te tražimo." Gledao je u nju. "Sačekaj samo pola sata."

Shvatila je da hoce da bude malo sam,ili sa Dzejmijem i ostalim ljudima,ali uglavnom bez nje."Uredu." Promrmljala je i legla na dusek sarajuci prstom po njemu.

Pogledao je u nju pa je uzeo poslužavnik sa hranom koju je sinoć doneo i otišao sa Džejmijem da ostave poslužavnike u kuhinju.

Lezala je na duseku gledajuci u plafon.Nakon nekog vremena cula je kucanje."Da." Rekla je i uspravila se u sedeci polozaj nalanjajuci ledja na zid pecine. 'Cao Lunjo.' Rekao joj je covek na vratima.Nije joj bio poznat,uopste,ali joj je jeza prosla kroz telo. "Umm cao?" 'Nesecas se mene?' Upitao je John praveci se da je uvredjen."Zao mi je.Ne secam se nicega." Rekla je potisteno.'Nema veze.Kako si sada?' Upitao je ulazeci u sobu.Privukla je noge do grudi i zagrlila ih naslanjajuci se na zid,cudno se osecala uz njega. "Dobro sam." Osmehnula se. 'Pa samo sam hteo da te pozdravim.Ja sam John.Upamtices me ti.' Rekao je smeseci se. "Hocu sigurno." Potvrdila je,a onda je otisao.

Ostavio je poslužavnike i malo se zadržao pričajući sa Džejmijem pa se kasnije vratio u sobu.

"Stigao si!" Nasmesila se veselo kad ga je videla.

Nasmešio joj se jer mu je prijalo to oduševljenje. "Jesam."

"Znas prilicno je dosadno sediti u sobi."

"Hoćeš da se prošetaš?"

"Hocu." Nasmesila se. "John je bio da me pozdravi.Cini mi se da mu je zao sto ga se ne secam." Rekla je otsutno. "Mada sam mu objasnila da se nicega ne secam." Slegla je ramenima.

Osmeh mu je spao sa lica kad je čuo ko ju je posetio. "Hoću da se kloniš njega."

Pogledala ga je iznenadjeno,nije ocekivala takav odgovor."Zasto?Samo je pitao kako sam.Nista vise."

"Baš njega briga kako si ti. A krivo mu je što se ne sećaš kako te je napao."

"Napao?" Upitala je zbunjno. "Iane mogao je da me napadne kako je hteo,bila sam sama u sobi,samo me pozdravio i otisao,meni to lici na obicnu ljubaznost." Rekla je ne spominjuci osecaj jeze koji je imala dok je on bio u sobi.