First topic message reminder :

"Ali nema nikakvog smisla." Rekla je i dalje se drzeci za njega.

'Nije joj tesko.Svi je mnogo volimo Iane.' Rekao je nezno.

Nasmešio se "Znam."

Lunja je pocela da se meskolji i probudila se.

"Kako se osećaš, dušo?" Gledao je u nju.

"Umorno." Rekla je tiho. "Ima li vode?" Promrmljala je. 'To je dobro,trebas da pijes dosta vode.'

"Ima", dodao joj je flašicu u kojoj je imalo još vode.

Malo se pridigla i popila par gutljaja,pa je ponovo lega.
'Lunjo moras tacno da mi kazes sta te boli da bih mogao da odredim sta je u pitanju i da pobam da ti pomognem.' Klimnula je glaom. 'Boli li te sada ista?' Malo je razmislila o tome kao da sanira stetu,pa ga je pogledala."Glava me malo boli." 'To nije nista neuobicajeno za groznice.' "Imam goznicu?" Klimnuo je glavom.'Bojim se da imas.' "Zasto?" Namrstila se,a onda ponovo zatvorila oci,delovalo joj je da nema snage ni za sta. 'Verovatno od povreda,uradicu sve sto mogu da ti pomognem.' "Znam to Doco." Rekla je nezno.

Uzeo je flašicu od nje i spustio je na pod pored sebe.

"Ovo je bas bezveze...nisam to planirala." Rekla je zmureci. 'Lunjo znas li mozda koliko cesto smeju da se koriste ovi lekovi.' Zamislila se. "Ne.Zao mi je."

"Groznica se ne planira."

Nasmesila se blago."Izgleda da je tako." Rekla je tiho pa ga je pogledala u oci zeleci nekako da ga ubedi da ce da bude dobro i da ne brine.

Gledao ju je u oči. "Jesi li se naspavala?"

"Mislim da jesam,ali sam i dalje umorna." 'Groznica te iscrpela.'

Pomazio ju je po obrazu. "Spavaj."

Klimnula je glavom.'Ako osetis da te nesto boli odmah mi reci.Mada sam ti skoro dao nema bola.' Pitao se koliko bi je bolela glava bez toga,ili je mozda dejstvo prestalo? Nerviralo ga je to sto ne zna.

Pokrio ju je i poljubio je u čelo.

Dan je sporo prolazio.Doca je bio u nedumici koliko lekova sme da joj da,a ona je imala napade groznice i pocela bi da se trese cim Rashladi prestane da deluje.Bio je sa njima celog dana.Izlazio je samo da bi otisao po vodu i hranu ukoliko se probudi,mada nije.Mrak je pao i ocekivao je da se ovi vrate.

Brinuo se za nju. Nije znao kako da joj pomogne, a video je i da Doca ne zna šta da radi.

'Idem da proverim da li su stigli.' Rekao je Doca tiho i izasao.Mrzeo je sto je ovako bespomocan.

Klimnuo je glavom i podigao Lunju kako bi je smestio sebi u krilo.

Bila je vruda od temperature,ali je zbog groznice njoj bilo hladno.Kako je uzeo mlitavo je 'skliznula' niz njegove grudi naslonivsi se na njega.

Nežno ju je zagrlio i pokrio privijajući je uz sebe. "Biće ti bolje."

Uzdahnula je,a Doca se vratio u sobu.'Jos nisu stigli.' Rekao je zabrinuto. 'Verovatno ce svaki cas.' Rekao je ubdejujuci i sebe u to.

"Nadam se da hoće." Nežno ju je ljuljao. "Ako uskoro ne stignu, vodim je u grad u bolnicu. Ne želim više da rizikujem sa njenim životom."

'Auto je kod njih.Tesko da ces da stignes do grada sa njom,a i kako ces da je uvedes u ambulantu.Videce da nisi dusa.' Rekao je zabrinuto moleci se da ovi stignu sto pre.