"Ali nema nikakvog smisla." Rekla je i dalje se drzeci za njega.

"Hoćeš da mi ispričaš šta si to sanjala, što nema nikakvog smisla?" Pogledao ju je u oči.

Gledala ga je u njegove divne plave oci i klimnula glavom.Nije mogla da ga gleda kao pretnju.On joj je bio uteha,on bi je zastitio,osecala je to iako to nije znala,nije mogla da poveze stvarnost i san.Neko vreme ga je samo gledala u oci,a onda je skrenula pogled."Davio si me." Rekla je tiho gledajuci preko njegovog ramena.

Ruke su mu skliznule sa njenog tela pored nje kad je čuo šta je rekla, a lice mu je prebledelo. Njen san nije bio pravi san već sećanje. I on nije znao šta sada da radi. Kako da joj kaže da je to istina i da je još više uplaši i udalji od sebe.

Ponovo ga je pogledala.Mogla je da oseti da nesto nije uredu.Pokusavala je da rastumaci sta je u pitanju."Jesi dobro?" Upitala je nezno.

Klimnuo je glavom gledajući u pod. "Jesam."

"Izvini.Nisam htela da te uvredim." Rekla je tiho. "Rekla sam da nema smisla." Uzdahnula je.

"Nisi me uvredila. To nije bio san, već sećanje. To se dogodilo."

Malo se udaljila od njega da moze da ga pogleda u oci."To se dogodilo?" Ponovila je tupo. "Ti si me davio?" To joj nije zvucalo kako treba.

Klimnuo je glavom i dalje gledajući u pod. "Da. Kada te je Džeb doveo u pećinu."

"Mislila sam da sam sama dosla?" Nista joj nije bilo jasno i smetalo joj je sto je ne gleda u oci.Svidjalo joj se kad je gleda u oci.

"Pa jesi, ali ne do pećine. Bila si na dobrom putu kad su te oni našli i doveli ovamo."

Pogledala je u njega radoznalo,ali ne i uplaseno,nekako nije mogla da ga se boji."Zasto si me davio?"

"Pa... To je duga i malo glupa priča. Ali suština je u tome da me je bilo strah od tebe i toga šta bi mogla da uradiš."

"Pa sta bih mogla da ti uradim?Mnogo sam manja od tebe."

"Ne samo meni. I to nema veze sa veličinom. Mogla si da kažeš Tragačima gde se krijemo."

"Kako bih nasla tragace?" Ovo joj je sada zvucalo kao neka prica,ponovo je naslonila glavu na njegove grudi.Nije osecala pretnju,iako je znala da sada zeli da je udavi da bi to mogao da uradi u delicu sekunde.

"Svaka Duša ima svog Tragača." Podigao je pogled i pogledao je kad mu se naslonila na grudi. Bilo mu je drago što ga se ne plaši. "Tvoj je ovde, ali Duša više nije u toj ženi. Ti si je izvadila i poslala na drugu planetu."

"Stvarno?To mi zvuci poznato." Namrstila se dok je pokusavala da se seti ali 'slika' joj je bila mutna,pa je uzdahnula. "Sada ne zelis da me udavis zar ne?" Upitala je tek toliko da bude sigurna u svoj osecaj.

"Da", odmahnuo je glavom. "Naravno da ne, volim te."

Zagrlila ga je jace ne rekavsi nista.Zatvorila je oci i uzivala u slusanju otkucaja njegovog srca.To je smirivalo.Nakon nekog vremena ponovo je zaspala.

Vratio je ruke na nju pazeći da je ne probudi. Gledao ju je neko vreme, a onda je i sam zaspao držeći je u naručju.

Spavala je mirno sve do jutra.

Ujutru se probudio ranije, ali se nije pomerao jer se plašio da može da je probudi.

Malo se promeskoljila trljajuci glavu o njegove grudi,i polako trepnula nekoliko puta,ali joj je svetlo bilo prejako pa je ponovo zazmurila.