First topic message reminder :

"Ali nema nikakvog smisla." Rekla je i dalje se drzeci za njega.

Prijalo mu je njeno meškoljenje. Primetio je da joj sunce ide pravo u oči pa se pomerio kako bi ga zaklonio.

Osetila je da je u senci jer joj sunce vise nije bilo u lice.Otvorila je oci i pogledala ga,pa se nesigurno nasmesila."Dobro jutro."

Nasmešio joj se "Dobro jutro."

"Naspavao si se?" Upitala je tiho i protrljala oci.

"Jesam, a ti?"

"I ja sam." Klimnula je glavom. "Nisam nista sanjala.Mozda bih se jos necega setila." Rekla je zamisljeno.

Sklonio joj je kosu sa lica. "Večera se ohladila."

"Oh." Pogledala je po sobi i ugledala posluzavnik."Uspavala sam se." Rekla je iako je to znao.

Nasmešio se "Jesi, a posle sam zaboravio da te pitam da li ćeš da jedeš."

"Nema veze." Nasmesila se.Neko je pokucao na vrata.Pogledala je u vrata pa u njega,i jos vise se privila uz njega.

Pogledao je u nju. "Slobodno."

Dzejmi je usao i nasmesio se.'Cao Lunjo,Iane.' Rekao je veselo.'Nije vas bilo na dorucku pa sam vam doneo.' Pruzio im je posluzavnik sa jelom.Lunja se opustila kada je videla da je on.

Ian mu se nasmešio. "Ćao Džejmi. Baš smo o jelu pričali. Hvala ti."

'Nema na cemu.Kako je.' Upitao je kao da Lunja nije u sobi,a onda se njoj obratio.'Kako si?'
"Pa dobro...ali se i dalje ne secam." Rekla je dureci se sama na sebe.
'Setices se.' Rekao je uvereno i seo pored njih.

Nasmešio se zbog njenog izraza lica "Hoćeš li da jedeš?"

Klimnula je glavom."Hocu,ogladnela sam." Dzejmi joj je gurnuo posluzavnik da joj bude blize. 'Mel i Dzared su izasli sa Aronom i Brenetom,otisli su do skrovista za kola.Nisam bas shvatio zasto.'

Ian ga je pogledao. "To mi se ne sviđa. Zašto im sad trebaju kola? Vratili smo se iz pohare pre dva dana."

'Kazu da ne idu nigde,samo da hoce nesto da uzmu iz njih.' Rekao je zamisljeno.

Slegnuo je ramenima. "Ne sećam se da smo nešto ostavili u kolima."

'Nisu mi rekli.I dalje se ponasaju kao da sam mali.' Durio se a Lunji je kroz glavu prosla neka slika njega sa...cinilo joj se puskom.Namrstila se trudeci se da je zadrzi i prepozna.

Ian se nasmejao "Ne shvataju da si ti odrastao."

"Dzejmi jesi li ti nosio nekakvu pusku skoro...nekad?" Upitala je gledajuci ih.

'Skorije nisam. Kao što rekoh još uvek misle da sam mali. Ali pre jesam. Što pitaš?' Pogledao je u nju.

I dalje je trudila da se 'skoncentrise' nekako joj se to cinilo kao gledanje kroz vodu.Ni sama nije znala odakle joj to poredjenje jer nikada nije gledala kroz vodu,ali je predpostavila da joj ga je ovo telo dalo."Ja sam...se derala na nekoga...da...da ne nosis pusku,negde." Nekako joj je to bilo previse neodredjeno ali nije mogla niceg vise da se seti.

Klimnuo je glavom 'Jesi. Da li ti se to vraća sećanje?' Upitao je veselo.