First topic message reminder :

"Nisam ni pitao da li ti je drago jer znam da ni meni nije. I Mel te je samo branila."

Prostoriju je brzo obavio mrak.Bila je umorna i neispavana jos od sinoc.Naslonila je glavu na prazne drvene kutije i zamislila se.Ubrzo je zaspala razmisljajuci o Ianu.

Voda mu je pomogla da se opusti, ali ne mnogo. Vratio se u sobu i sačekao je, ali kako je noć odmicala, a nje nije bilo legao je da spava.

Osetila je da je prostorija osvetljena,pa je nesto prostenjala.'Lunjo?!' Skocila je dezorijentisana.'Sta radis tu?' Upitao je Doca zabezeknuto. "Ja..." Prosla je rukom kroz kosu. "Spavam." 'Da,ali zasto...mislim...' Doca je gledao zacudjeno. 'Uplasio sam te.Sacekaj malo idem po vode.Sedi na krevet.' Klimnula je glavom i sela na poljski krevet dok se ne razbudi.Doca je otisao do njihove sobe.'Iane?'

Protrljao je oči i uspravio se u sedeći položaj. "Da?"

'Cao.' Rekao je i dalje zbunjen.'Mogu nesto da te pitam?'

Trepnuo je nekoliko puta kako bi se rasanio. "Pitaj."

'Zasto tvoja verenica spava na podu moje ordinacije i izgleda kao da je neko pretukao...mislim...ne mislim da je neko stvarno tukao,nego izgleda uzasno,bez uvrede,podocnjaci cu joj do pola lica i cini mi se da sam je jedva pomerio.'

"Zato što joj se očigledno više sviđa da spava na bilo kom drugom mestu nego u našoj sobi. Ako neće da spava u krevetu već na podu, nek spava, ja tu ne mogu ništa."

'Samo pitam.' Slegao je ramenima i vratio se kod Lunje sa vodom.

Ponovo je legao, ali nije mogao da zaspi.

Doca je rekao Lunji da ide u sobu i da se dobro odmori i ona se toboze slozila.Polako je usla u sobu misleci da spava.

Čuo je da je ušla, ali ništa nije rekao.

Kako je bio mrak samo je dosla i sela na Ivicu duseka.Nije mogla da vidi spava li ili ne.Posmatrala ga je.

Bio joj je okrenut leđima, gledao je u zid, ali je mogao da oseti da nije legla pored njega. "Ne ujedam."

Malo je falilo da vrisne,ali je samo ciknula."Mislila sam da spavas." Promucala je.

Nije rekao ništa. Zatvorio je oči i pokušao da zaspi.

Uzdahnula je."Iane?"

"Molim?"

"Hocemo li razgovarati?"

"O čemu?"

"Zar mislis da ni o cemu ne trebamo da razgovaramo?"

Uspravio se i okrenuo se ka njoj. "Mislio sam da si mi sve rekla. Ja sam taj koji vara i sad čekam da mi vratiš prsten i kažeš da nećeš da se udaš za mene."

Predpostavljala je da je to zasluzila."Ja te volim" Rekla je spustivsi pogled i pocela da vrti prsten.

"Ali mi ne veruješ."

"Cula sam te." Rekla je tiho. "A onda kad sam rekla da cu u sobu,ostao si sa njom,danas posle rucka si sa njom izasao iz kuhinje.Dzared nista ne prica.Vidim da se nesto desava."