Ispustila je motiku kada mu je cula glas,ali je uhvatila pre nego sto je pala na zemlju i polako se okrenula ka glasu. To je on. titnjalo joj je u glavi. Vratio se. Htela je da mu se baci u zagrljaj,cak je i krenula da napravi korak ka njemu pa se zaustavila,zbog dugacke haljine to se nije videlo,videlo se samo kako se haljina talasa. Saberi se!Verovatno je dosao da te obavesti o svojim namerama i da te otera odavde. Bacila je pogled na vrt i na Felixa koji joj se i dalje vrzmao oko nogu. Tebe bar mogu da ponesem. Tek tada je shvatila da koji trenutak previse cuti. "Stigli ste?" trudila se da kaze to normalnim glasom,tako ga je obicno pozdravljala kada bi dosao kuci s posla,nadala se da to zvuci ne usiljeno.Nesigurno se osmehnula i spustila motiku na tlo.