Napucila je usne "Znaci nije verovatno da ce se vratiti pre mraka?" grizla je usnu nervozno "Lola reci Leonu da mi odnese torbu gore." rekla je iako je kada je isla sama snela torbu jer je smatrala da nije teska sada nije htela da rizikuje bilo sta.Kada vec on ne planira da vodi ljubav sa njom i napravi joj jos jedno dete mora svom snagom da pazi ovo. "Hvala na dobrodoslici." nasmesila se zamisljeno. "Mogla bih nesto da pojedem." rekla je ponovo vise zbog bebe nego zato sto je bila gladna.

'Ma ko zna kad će da se vrati. To se sa njim nikad ne zna kad se završe svi poslovi oko berbe i vina. Samo zeva po imanjima i komšiluku, a nekad mu samo dune da tako ode kod dece i da tamo ostane par dana. Odmah ću mu reći,' nasmešila joj se. 'Šta Vam se jede?'

Uzdahnula je kad je shvatila da ga mozda nece videti jos par dana ako je otisao kod Fleur i dece."Nesto corbasto,nebitno sta." osmehnula se "Idem u sobu,sici cu kasnije da jedem.Ako gospodin dodje reci mu da dodje u moju sobu." rekla je i otisla u sobu.

Stavila je na šporet šerpu da joj skuva čorbu i još nešto za Fransou, ako dođe kući na ručak.
Ušao je u kuću kroz kuhinju posle nekih sat vremena i nasmešio se Loli. 'Dobar dan. Šta je tako smešno čim se smešite?' "Dobar dan, Lola. Bio je veterinar da pregleda konje i Lepotica će imati ždrebe. Njeno prvo." 'O pa to su lepe vesti.' "Jesu. Šta ima za ručak?" 'Znači mora kobila da čeka ždrebe da biste Vi jeli?' "Ćuti i kaži mi šta ima da se jede." 'Ima čorba koju je tražila gospođa i pire.' "Gospođa? Vratila se?" 'Jeste i rekla je da idete kod nje u sobu kada dođete kući.' "Dobro i hvala," izašao je iz kuhinje. Da idem kod nje u sobu? Što? Da se opet svađamo. Zanimalo ga je šta sad želi pa je zato i otišao do njene sobe i pokucao.

Lezala je na krevetu i razmisljala o ovome sto je saznala.Ruke su joj bile na stomaku kada je kucanje prenulo iz misli.Mislim da Lola jos nije mogla da skuva rucak tako da bi trebalo da je Fransoa. Nasmesila se za sebe.Bila je nervozna i dalje nije znala kako bi mu ovo saopstila.Uspravila se u sedeci polozaj. "Napred."

Ušao je u sobu i zatvorio vrata za sobom. "Dobar dan. Lola mi je rekla da si poručila da dođem gore kada se vratim."

"Jesam." klimnula je glavom. "Sedi.Moram nesto vazno da ti kazem."

"Da sednem? Zar je toliko strašno?" Otišao je do fotelja koje su stajale blizu prozora i seo. "Da čujem." Pogledao je u nju pitajući se da nije možda rešila da mu ipak traži razvod.

"Pa nije strasno...bar ne meni." zastala je ne znajuci kako da mu kaze.Netremice ga je gledala premotavajuci u glavi neki uvod ili nesto kako bi mu nagovestila,a zatim odustala od toga. "Ja sam u drugom stanju." rekla je gledajuci ga.Pitala je kako ce reagovati na to.

Očekivao je da će reći 'Ja želim razvod,' a ona mu je umesto toga rekla 'Ja sam u drugom stanju.' Ta vest ga je zatekla. Nije očekivao tako nešto. Pogledao je u nju "Jesi li sigurna?"

"Sasvim.Doktor je rekao da je sto posto siguran." gledala je u njega.Nije mogla da procita nikakvu radost sa njegovog lica.Izgledao je iznenadjeno i za to nije mogla da ga krivi,zanimalo je da li je pozitivno ili negativno iznenadjen.Refleksno je stavila ruke na stomak kao da zeli da zastiti bebu.

Vest ga jeste iznenadila jer je mislio da nikada neće imati dete, a posebno ne sa njom, a sada mu ona kaže da čeka njegovo dete. Nasmešio se i ustao iz fotelje. Bio je srećan zbog deteta. Prišao joj je i stavio ruke na njen stomak, a potom je poljubio u obraz. "Hvala."

Pogledala ga je u oci i veselo se nasmesila kada je videla da mu je drago.Bilo joj je jos draze sto nije sumnjao u nju i u to da li je dete njegovo.Izbegla je da odgovori na doktorovo pitanje da li zna otprilike kada je zacela,ali ona je znala tacno."Ne moras da mi zahvaljujes."

Nasmešio joj se "Šta je doktor rekao? Da li je sa bebom sve u redu? Sad moraš da odmaraš, Lola može da brine o vrtu. Moraš da jedeš. Moram da ti naručim nove haljine, i odelo za bebu i stvari i moram da sredim sobu..." Zamislio se pitajući se šta još mora da uradi.

"Stani,stani,stani." podigla je obe ruke zaustavljajuci ga. "Doktor je rekao da misli da je sve uredu i da ne bi trebalo da bude nikakvih problema." rekla je trudeci se da zvuci smireno. "Sto se odmaranja tice nema potrebe da mnogo menjam navike,naravno necu raditi kao ranije,ali uvek mogu po malo da radim,trebam da se krecem." trudila se da zvuci uverljivo "I jedem." rekla je polako "Sto se tice haljina ne moras jos da brines,sigurna sam da imamo jos bar 2-3 meseca do vremena kada mi ove nece biti taman,stomak pocinje mnogo da raste tek u 4. mesecu,a za sobu i ostalo imas jos 7 meseci i nema nikakve potrebe za zurbom ni oko cega."

Pogledao ju je malo sumnjičavo "Imaš pravo," uzeo ju je za ruku i poveo dole. "A sad hajde da jedeš. Lola je spremila čorbu i pire. Neće ti biti muka od toga?"

Nasmesila se pustajuci ga da je vodi,uzivala je u tom jednostavnom dodiru,posle one veceri nisu isli ni na jedan bal gde bi mogla da uziva bar malo u njegovom narucju. "Nece.Trazila sam nesto corbasto."

"Super," nasmešio se i poveo je u kuhinju kako bi Loli saopštili vesti. Bilo mu je drago što mu je dozvolila da je drži za ruku.

Nasmesila se Loli koja se cinila odusevljena cinjenicom da ce imati malu decu u kuci.'Hajde,hajde sedite da jedete.' rekla je smeseci se."Evo odmah." nasmesila se i sela za to i dalje ne pustajuci Fransoine ruke.

Nasmešio se Loli i seo za sto. Bilo mu je drago što ga još uvek drži za ruku i pitao se kako misli da jede samo sa jednom rukom.

Nasmesila se kada je Lola postavila sto sva uzbudjena."Hvala" promrmljala je i pustila Fransou da moze da jede.

Uzeo je čašu sa vodom i pogledao u nju. Još uvek nije mogao da veruje da će biti otac.

Pocela je da jede,bilo je vrlo ukusno.Nasmesila se Fransoi i nastavila da jede,pa se zagrcnula i pocela da kaslje,prstom je pokazala na casu vode.

Brzo je u ustao od stola i dodao joj čašu sa vodom i nežno je protrljao po leđima da se smiri. A možda je trebalo i sebe da smiri pošto se uplašio koliko i ona.

Popila je par gutljaja vode i nasmesila se "Sad sam dobro.Hvala." rekla je tiho i popila jos malo vode. "Izvini."