Kako joj nije bilo bolje i stalno je povracala pozvali su doktora.On je pregledao i ustanovio da je trudna.Bila je zabezeknuta iako je znala da to nije nemoguce mislila je da,nakon sto mesec i vise dana nije imala nikakve simptome,nema nista od toga.Nije mogla da veruje da u njoj raste novo zivo bice.Bila je srecna ali je jos uvek bila iznenadjena.Nosila je Fransoino dete.Svi su joj cestitali a ona je samo klimala glavom u cudu,Doktor je rekao da treba sto pre da se vrati kuci,ali ponos joj nije dozvoljavao da ode taj dan,a i nije joj dobro,govorila je sama sebi.Krenucu sutra ako mi bude bolje. odlucila je. Kako da mu kazem za ovo.Pocnem li jos jedan razgovor sa 'moramo da porazgovaramo' pobeci ce iz sobe.A kako drugacije da mu saopstim?