Nasmešio se kada mu je rekla 'Dobro jutro'. "Izvinjavam se na nekulturi. Dobro jutro. Ne, naravno da nije problem."

"Nema potrebe da se izvinjavate." odmahnula je glavom "Odlicno." nasmesila se

Naslonio se na vrata "Jeste li spremni?"

Pogledala je u haljinu i klimnula glavom "Jesam."

Sklonio se sa vrata, otišao do nje i kao i sinoć se savio i podigao je sebi u naručje "Kako Vam je noga jutros?"

Ponovo ga je zagrlila oko vrata dok su joj se osecanja mesala,a onda je naterala sebe da se skoncentrise na njegov glas. "Noga?Boli kada se oslonim na nju."

Ponovo je osetio njen parfem koji ga je omamljivao pa se trudio da misli na nešto drugo. "Doktor će ubrzo doći da Vam pogleda nogu."

"Hvala Vam." nasmesila se "Mada verujem da ce brzo proci.Elizabeth je cesto imala ovakve povrede."

"Nema na čemu," izneo je iz sobe. "Znam da hoće. Možda je dobro da Vam Lola donese hladnu oblogu da stavite dok doktor ne dođe."

"Moze.Mislim da bi mi to godilo." Nasmesila se.Iako je vec neko vreme zivela tu nije volela da naredjuje nesto Loli ili Leonu,inace nije volela da naredjuje nikome i vise joj se svidjao prijateljski odnos. Ti i tvoj prijateljski odnos,vidis gde te to dovelo kad je on u pitanju.

"Odmah ću joj reći," sneo ju je niz stepenice i odneo u salon. Spustio ju je na sofu i otišao po Lolu. On nije naređivao nikom osim kada bi bio besan. Uvek bi zamolio za uslugu svoje radnike.

Gledala je za njim i smestila se u sofu.Predpostavljala je da Leonu ne bi bilo tesko da je odnese gore kada bude htela kada on ode na posao.

Lola ga je podsetila na dečiju posetu na koju je zaboravio pa je izašao napolje kroz izlaz na kuhinji da ih dočeka. "Šta sad da radim?" Pričao je sam sa sobom šetajući po dvorištu. Lola je otišla u salon i odnela gospođi hladnu oblogu 'Izvolite,' namestila joj je preko noge.

"Hvala Lola." nasmesila se "Kada gospodin ide na posao?Nisam stigla da ga pitam."

'Mislim da danas neće na posao. Ima nekih obaveza kod kuće,' nije spominjala decu kao što joj je on rekao da ne čini.

Namrstila se "Ne mora zbog mene da otkazuje poslove." promrmljala je tiho za sebe,misleci da je njena povreda uzrok njegovog ostajanja kod kuce.

'Nemate razloga za brigu nije zbog Vas,' ujela se za jezik jer je već rekla previše.

"Oh...da naravno." odmahnula je glavom. Zasto bi uopste ostajao zbog tebe.Kako si naivna. pomislila je ljuta na sebe sto se osecala toliko povredjeno zbog takve gluposti.

'Bolje da ja sad idem u kuhinju,' brzim koracima je odjurila nazad kako se ne bi izlanula.

"Uredu." gledala je za njom i uzdahnula kada je izasla iz prostorije.Naslonila je glavu na naslon sofe i zatvorila oci.

"Hvala vam što ste došli." Poveo je doktora u kuću. 'Nema na čemu gospodine Dubois.' "Ona je u kući. Izvolite," uveo ga je unutra. 'Hvala.'

Vec joj je bilo dosadno i nije znala koliko ce izdrzati da sedi a da ne poludi.

'Dobar dan gospođo Dubois,' doktor je ušao u salon sa Fransoom.

Otvorila je oci i pogledala ih "Dobar dan doktore."

'Da vidimo tu nogu,' seo je pored nje. "Izvinite me," Fransoa je izašao napolje čim je video kočiju i zaboravio da zatvori vrata.