"Nisam te mrzela ni u jednom trenutku Fransoa.Isprva mi nisi bio drag,ali te nisam mrzela."

"U redu je, shvatio sam," skrenuo je pogled i uzeo svoju limunadu.

Namrstila se "Sta si shvatio?"

"Da sam pogrešno shvatio tvoje mišljenje o meni."

Ponovo se namrstila nemajuci pojma sta hoce da kaze.Htela je da mu kaze da ga voli,ali nije imala hrabrosi. "Ja sam mislila da ti mene mrzis."

"Pa da te mrzim nikad te ne bih ni oženio. Svidela si mi se još onda kada smo se upoznali zato sam i rekao tvom ocu da pristajem na brak sa tobom."

"Ja..." nije znala sta da kaze na to. "Nisam znala da je to slucaj." pogledala ga je "Fransoa...o onome sto spominjes da ja volim drugog...to odavn vise nije tacno." skrenula je pogled sa njega.

"Nisi ni mogla da znaš," popio je svoju limunadu. "Neću da pričam o tome. Zbog drugog čoveka sam i uradio ono što sam uradio i sad nema povratka. Verujem ti i to mi je dosta. Znam da nisi lagala."

"Uredu,ali ja..." zastala je ne znajuci kako da mu kaze.Bojala se da ako mu sad kaze da ga voli da joj ponovo nece verovati. "Uredu." ponovila je. Imacu vremena da mu kazem. A onda se zabrinula. Hocu li? "Znaci li ovo sto je receno da necu dobiti papire za razvod na potpisivanje?" gledala ga je.

"Ja zahtev za razvod neću podnositi, a ti kako želiš," ustao je od stola. "Sad se izvinjavam, ali umoran sam od puta."

"Da,naravno." klimnula je glavom. "Morate da se odmorite naravno.Idem u sobu." klimnula je glavom kao naklon i izasla iz sobe.
Lola je usla na zadnja vrata i taman je videla kako odlazi. "Ponovo nije jela?" rekla je vise kao izjavnu recenicu nego kao pitanje i neodobravajuce zavrtela glavom. "Ponasa se kao dete." pricala je sama sa sobom ne obaziruci se na Fransou.

Nasmejao se na to "Ja ću da večeram, samo da te obavestim." Izašao je iz kuhinje i otišao u svoju sobu.

"Bar neko." promrmljala je i spremila veceru.
Sarah je usla u sobu.Nece podneti razvod.Ne zeli da se razvede od mene. Nasmesila se. I veruje mi. pomislila je zasovoljno,a onda kao i uvek morala je sama sebi da pokvari raspolozenje. Mozda ne zeli da se razvede samo iz osecaja krivice.On je casan covek.Mozda se njemu nije svidelo. Uzdahnula je i otisla da obuce neku cistu haljinu.

Ušao je u svoju sobu i presvukao se. Obukao je svoj kućni mantil i otišao u kupatilo da se osveži. Posle toga se vratio u sobu i legao u krevet. Bio je umoran od puta. Znači ne mrzi me. Pa šta onda oseća prema meni? Očekivala je da ću ja hteti razvod, a šta je sa njom? Da li ga ona želi? I sad mi kaže da je nisam napao i da je ona to htela. Da li stvarno tako misli? Da li je stvarno htela da vodim ljubav sa njom? Da li joj se svidelo? Mučilo ga je brdo pitanja.

Odlucila se za svetlo zelenu jednostavnu haljinu za svaki dan.Tada joj je pogled pao na paket koji se nalazio na dnu ormara.Tu je bila ista ona haljina koju je nosila one veceri.Pa svakako mu se moram zahvaliti na tome.Mozda da nju obucem?Ne,ne. Odmahne glavom. To ce nesumnjivo izazvati losa secanja kod njega. Izasla je na terasu jer joj je postalo sparno u kuci.

Odustao je od postavljanja pitanja samom sebi pošto nije imao odgovore na njih. Okrenuo se na bok i malo kasnije zaspao.

Gledala je u vrt svidjao joj se.Bila je zadovoljna svojim radom.Shvatila je da je postala opsednuta vrtom u zadnje vreme.Videla je Felixa kako trckara po vrtu i polako sisla prosavsi na izlaz kroz biblioteku da izbegne Lolino predavanje o njenom jelu i uzela Felixa u ruke pa ga je unela u svoju sobu i sela na terasu stavljajuci ga u krilo i pocela da ga mazi.

Posle nekih sat ili dva probudio se i pogledao po sobi. Već se smrklo pa je rešio da ustane i obuče se kako bi sišao na večeru. Bio je gladan i jedva je čekao da nešto stavi u usta. Ustao je i obukao se pa je sišao dole.

"Sad moram jos da te prosvercam napolje." nasmejala se.Osecala se kao lopov,iako je znala da moze da se usprotivi Loli ako joj ona nesto kaze jer je ipak ona gazdarica kuce,ali nije zelela da se svadja sa njom.Uzela je Felixa i ustala,polako je sisla dole,ali i nije mogla da bude preterano tiha kada je haljina sustala pri svakom koraku.

Dok je izlazio iz biblioteke gledao je u knjigu koju je nosio sa sobom i nije je video pa se sudario sa njom i ispustio knjigu.

Tiho je vrisnula,a zatim ispustila uzdah olaksanja kada je videla da je on.Previse je navikla na samocu u ovih mesec dana.Lola i Leon nikada nisu imali previse posla u kuci kad je ona sama,pogotovo ne u biblioteci.Stavila je jednu ruku na srce smirujuci disanje dok je u drugoj drzala mace. "Izvinjavam se.Uplasio si me."

Pogledao je u nju malo zbunjeno "Izvini, nisam planirao da te uplašim," savio se da dohvati knjigu.

"Znam," Duboko je udahnula smirujuci otkucaje srca "Samo sam se navikla da nikog nema u biblioteci.Lola i Leon bas i nemaju vremena za citanje."

"Nemaju, uvek rade nešto drugo," pogledao je u mače u njenoj ruci. "A gde ste vi krenuli?"

"Samo sam posla da ga vratim u vrt." I sama je pogledala u Fenixa i nasmesila se.