First topic message reminder :

"Pa nisam planirao da im baš ovako saopštim za unuka, ali moraću da ih pozovem. I reći ću im istinu. Da ono ništa nije tačno, da sam tebe upoznao nakon raskida sa njom i da ne planiram da te ostavim."

"Hvala." Prihvatila je njegovu pomoc."Na 3. je spratu."

Nasmešio joj se dok ju je grlio oko struka. "Nema na čemu, dušo." Polako ju je odveo do ulaza pa je pozvao lift.

Oslonila se na njega i zazmurela.Mucnina je popustila,ali je i dalje bila slaba.

Uveo ju je u lift i pritisnuo dugme za treći sprat. Kad su stigli na treći sprat polako ju je odveo kako bi sela pa je otišao do devojke na prijemnom. "Treba mi doktor, Viktor Simonov."

Pogledala ga je.'Imate li zakazano?'

Odmahnuo je glavom. "Nemam. Mojoj devojci nije dobro. Ima mučnine i nesvestice. Misli da je trudna, ali želi da bude sigurna. Rekla mi je da je ovde dovedem kod njenog doktora. Ona se zove Sofia McMillan."

Pogledala je u njega pa u crvenokosu devojku.'Gospodjica McMillan?' Upitala je sumnjicavo,a Sofia je podigla glavu i tek onda shvatila da i dalje nosi periku. "Ja sam." Rekla je i skinula periku pa je stavila u torbu. 'Izvinjavam se.Pitacu doktora da li ima vremena izmedju pregleda.' Rekla je i usla u ordinaciju.

Klimnuo je glavom. "Hvala Vam." Otišao je do stolica i seo pored Sofije.

Naslonila se na njega."Hvala ti.Ne bih mogla ovo bez tebe." Rekla je tiho. 'Doktor ce vas primiti za 15-ak minuta cim zavrsi ovaj pregled.' "Hvala."

Nasmešio joj se i zagrlio je. "Nema na čemu. Ako si trudna nisi mogla sama da napraviš bebu tako da je moja dužnost da budem uz tebe, a i želim da budem sa tobom u ovakvom trenutku." Pogledao je u devojku "Hvala."

Namrstila se."Necu da o tome mislis kao o duznosti." Uzdahnula je. "Malo sam cudljiva ovih dana,mozda i bolje sto se juce nismo videli." Osmehnula se. "Ne bih da se svadjam sa tobom."

"Ne mislim ja o našem detetu kao o nekoj dužnosti." Sklonio je osmeh s lica.

"Jos ne znamo...ma dodjavola." Uzdahnula je. "Sigurna sam da sam trudna.Jer..." Odmahnula je glavom. "Volim te i to mi je jedino bitno.I sam znas da zelim decu sa tobom,ali ne ovako,sada kada imas dovoljno briga sa Lois i samo...osecam se kao da ti bacam jos vise obaveza na vrat.Ne zelim to da radim.Zelea bih da dobijemo dete kada budemo mirni i ne bude...ovoliko...gusto,da tako kazem."

Gledao je u nju pažljivo je slušajući. "Ti to hoćeš da mi kažeš da ne želiš ovo dete?"

"Ne!" Pogledala ga je zacudjeno i stavila ruku na stomak. "Naravno da ga zelim.Gospode!Mi smo ga napravili...to je deo nas." Rekla je odjednom raznezeno.

"Pa, ako ga oboje želimo onda nema veze kada će se roditi. Važno je da ga želimo i volimo."

Nasmesila se zagrlivsi ga. "Izvini.Sada moras da se nosis sa hormonima."

Nasmešio se grleći je. "To mi neće smetati."

"Bolje bi ti bilo.Ne bih zelela da budem kao one u filmovima koje samo zderu kisele krastavcice i dolaze na posao sa viklerima da te traze jer su ljubomorne." Nasmrsila se.

Zakikotao se "To bi bilo zanimljivo videti. Pozorište u kući."

"Ne bih volela da to ikad ikome napravim,ponajmanje tebi."

Nasmešio se "Ne bi mi smetalo. Beba je u pitanju."

"To nije izgovor." Odmahnula je glavom. Jedna crnokosa devojka je izasla iz ordinacije. 'Doktor ce vas sada primiti.' Rekla joj je sestra.'

Nasmešio se "Da te čekam ovde?" Nije hteo da se ponudi da pođe sa njom jer nije znao da li ona to želi.

"Neces sa mnom?" Izletelo joj je a onda je klimnula glavom,predpostavljajuci da mu je glupo da udje unutra.