First topic message reminder :

"Ali nema nikakvog smisla." Rekla je i dalje se drzeci za njega.

Probudio se i pogledao u nju smešeći se.

Malo se promeskoljila i nastavila da spava.

Poljubio ju je u čelo i polako ustao.

Uzdahnula je i pomerila se malo.
Dzejmi je pokucao.

Otvorio je vrata i tiho rekao. "Ćao, Džejmi."

'Cao!' A onda shvatio da Ian sapuce. 'Spava?'

Klimnuo je glavom i zatvorio vrata za sobom kada je izašao iz sobe. "Da."

'To znaci da je bolje?Doca nije znao nista da mi kaze.'

"Sinoć se probudila i siguran sam da joj nije bilo dobro, ali nije htela da prizna. Mislim da je boli."

Namrstio se.'Nadam se da ce biti bolje kada se ovi vrate.' Rekao je razmisljajuci naglas.

Pogledao je u njega. "Kad se vrati ko? Gde su otišli?"

Dzejmi se ugrizao za usnu.'Pa...trebao sam da cutim.Kajl,Suncica,Dzared i Mel su otisli da vide mogu li da nadju nesto od cega ce joj biti bolje.Suncica je rekla da ako Lunja moze to da radi moze i ona.'

"Ko ih je pustio da idu? Šta, ako ih uhvate?"

'Pa Dzeb se slozio.A i cinilo mi se da je jedva ostala ziva tako da niko nije imao nista protiv...mozda Lejsi,ali...Mene nisu hteli da povedu.' Namrstio se. 'Vretice se veceras.'

Odmahnuo je glavom. "Nadam se da hoće."

'Bice dobro,i vi uvek budete dobro.' Dzejmi se nasmesio.
"Iane?" Pozvala je Lunja sasvim tiho kada je videla da ga nema.

"Da, ali je Sunčica plašljivija od Lunje", nasmešio se. "Jesi li doručkovao?"

'Ali joj je stalo do Lunje i uspece ovo zbog nje.' Nasmesio se.'Nisma,dosao sam da vidim kako je.'
Ustala je.Glava je bolela i sunce joj je smetalo dok je ulazilo kroz otvore kroz koje je sinoc gledala zvezde.Stavila je ruku preko vrata i cinilo joj se da bi bolje bilo da nije.Pitala se gde je Ian.Cula je da neko prica napolju,ali je jos uvek bila bunovna.Ustala je polako drzeci se za zid jer joj se zavrtelo u glavi,obukla je istu onu plavu haljinicu koju je nosila juce ujutru jer joj je prva dosla pod ruku i krenula da izadje.Nije se osecala bas dobro,a verovala je da jos gore izgleda.

"Onda možemo zajedno na doručak i ja ću poneti nešto Lunji. Treba da jede."

'Vazi.' Rekao je taman kad su se vrata otvorila.Lunja ih je pogledala zbunjeno. "Dobro jutro." Rekla je tiho. Usne su joj na dnevnom svetlu izgledale jos gore nego sinoc,a na vratu je imala mnostvo modrica sto od davljenja sto od Johnovih ugriza.

Okrenuo se ka njoj. "Lunjo, zašto si ustala?"

"Nije te bilo." Rekla je jednostavno.Nije zelela da bude sama.'Uh Lunjo izgledas uzasno.' Nasmesila se."Znam." 'Je l' te puno boli.' "Ne boli me." Odmahnula je rukom,a on je zagrlio.'Brzo ces ozdraviti.' "Znam."

Ian je gledao u nju i znao je da ga laže da je ne boli. Izgledala je grozno, a tragovi na njenoj usni i po vratu su izgledali još gore. "Hoćeš sa nama na doručak ili da donesem hranu u sobu?"

"Bilo bi mi draze da ovde jedemo.Ne mogu puno da pricam,a verujem da ce svi da pitali nesto." 'Donecu vam ja dorucak ako hocete.'

Klimnuo je glavom. "Hvala ti, Džejmi. A ti hajde unutra da legneš."