'Nadam se da nije.' Lola je sela za sto i uzela jedan kolačić, bilo joj je potrebno da sa nekim popriča o tome. Nije mogla više da ćuti. 'Isterao je iz kuće. Odmah sutradan sam videla da se pokajao čim me je upitao za nju. Razbesneo se kad je saznao da nije ponela ništa od odeće i nakita koji joj je on kupio. Misli kako ne želi ništa njegovo, kako joj on ne treba, kao ni bilo šta što joj je on kupio. Naredio je da sve njene stvari odnesemo na tavan i da je više nikad ne spomenemo. Skinuo je burmu i bacio je, ali je već sutradan tražio nazad. Sreća te sam je našla. Mislim da je išao kod njenih da je vrati nazad, ali je nije našao, a onda sam pročitala novine i članak zbog kog je ranije tog dana ispustio šoljicu sa kafom. U reci su našli ženu koja se ubila. Ne zna se ko je ona. On ćuti i ne govori ništa, ali slutim na najgore da je to možda ona, a čini mi se da i on tako misli. Htela sam da ga upitam za to, ali ne smem. Bojim se šta će mi reći. Ne bojim se grdnje i vike, već toga da će mi možda reći da to jeste bila ona.'