Pretpostavila je da je Dzejmi i zastala je pa se okrenula.Sledila se kad je videla da je John i automatski ustuknula na sta se on zlobno nasmesio,zadovoljan.Nekako mu je prijao njen strah,i ona je to mogla da oseti,nije joj bilo drago sto mu to 'pruza' ali nije bas mogla da naredi sebi da se ne boji. 'Pa nisi me slagala.' Rekao je gledajuci je u oci dok joj je prilazio. "Ja ne lazem." Rekla je trudeci se da zvuci smireno.Ovo je njena 'teritorija',svi bi joj dosli u pomoc ako krene na nju.Ne moze joj nista.Trudila se da podseti sebe,ali je znala da bi mu trebalo svega nekoliko sekundi da je ubije ako to odluci. "Ako Ianu uskoro ne odnesem dorucak pocece da me trazi i ti neces dobro proci." On se samo nasmejao.'Ni onda nisi mogla da me uplasis spominjuci njega.I nije toliko strasan koliko si rekla.Dobro sam predpostavio,on ne zna da se ponasa kako treba prema tebi.' "Vrisnem li Dzeb ce doci sa sve puskom i iseterace te odavde." 'Dzeb ne nosi pusku,koliko sam mogao da primetim,dok je donese vec mogu da te ubijem.' "Onda ce on ubiti tebe." 'Zasto?Nema svrhe ti si i onako vec mrtva ne moze da te vrati.' "On ovde ne drzi manijake." 'Pa jedna pticica mi rece da je i Ian hteo da te ubije.' Bilo mu je drago sto je iznenadio.Negde je jednom procitao -znanje je moc- i slagao se sa tim."To je sasvim drugacije.Mislio je da zelim da ih otkrijem tragacima." 'A sad vise ne misli to?' "Naravno da ne misli,pomazem im kako god mogu." 'Mislis li da je to dovoljno?Mislis li da time sto im pomazes mozes da zasluzis svoje mesto u ljudskoj zajednici?Da imas pravo da budes sa njima?Mislis li da im nisi konstantni podsetnik sta su nam duse uradile?Da te svejedno ne mrze?Iskoristavaju te.Korist je nesto sto ljudima treba i sto oni cene.Mislis da te vole?' Lazno se zasmejaoa grohotom,a onda prestao i pogledao je u oci. 'Ne mogu da te gledaju.Najradije bi te trzali na uzici,kao ljubimac,kao rob.' Rekao je pobedonosno se nasmesivsi. "Ne!To nije tacno!" Rekla je uznemireno,i suze su joj zamaglile oci.Znala je da to nije racionalna rekacija.Znala je da je vole.Zar nije?Problem je bio sto je i sama nekada pomisljala istu stvar. 'Istina boli zar ne?Nezgodno je da se cuje da nekome nije stalo do tebe,da ih je briga sta ce da bude sa tobom iz prostog razloga sto im koristis u poharama,ali mogli bi i bez tebe zar ne?' "Vole me." Rekla je vise za sebe. "Vratila sam im Mel,vratili smo monogo njih.Vole me!Ja sam htela da odem,da...da nestanem...nisu mi dali.Vole me." Govorila je i dalje za sebe. 'Da te puste da se ubijes i onda ponovo da rizikuju izivote po poharama.To nije prakticno.Lepse im je da samo sede u kolima i hotelu dok ti obavljas glavni deo posla i jos da ti govore hoces li brze ili sporije da radis.A to sto si im vratila Mel samo pokazuje koliko si glupa.Pokazala si im najvecu tajnu dusa,da mogu da ih unistavaju,samo da bi im se dodvorila,a izdala si i svoje.Sada nigde ne pripadas.Sada si nista!' Rekao je skoro siktecim glasom dok je ona odmahivala glavom."Nije tako!Nije!Oni ih ne ubijaju!Oni ne koriste to tako.Vole me i postuju i obecali su mu..." A on se ponovo nasmejao prekinuvsi je.'Smesna si.U stvari bila bi smesna da nisi toliko jadna.Idi svom partneru,ne zelomo da se brine.Ali moras da znas da ljudsko drustvo nije mesto za dusu.Ni ona Suncica mi se ne svidja.' "Ne diraj Suncicu.Ona je plasljiva,a Kajl ce da te ubije pre nego sto shvatis sta se desava." 'Znas,neces mi ti govoriti sta da radim.' Rekao je sa smeskom. 'Je l' to mene neko spominje?' Cula je Kajlov glas.Suncica je bila 'prikacena' za njega. 'Lunja samo pokusava da mi predstavi sve u pecinama.' Lunja ga je pogledala,a zatim u Suncicnu. 'Lunjo je l' sve u redu?' Upitao je pogledavsi u nju,a zatim u Johna.Klimnula je glavom i dalje gledajuci u Suncicu,kao da hoce da joj kaze da se pazi. "Moram da odnesem Ianu dorucak." 'Vidimo se posle.' Kajl je namignuo i pogledao u Johna sumnjicavo jer je mogao da vidi da je Lunja uznemirena.
Dosla je do njihove sobe i naslonila se na zid pecine nekoliko puta duboko udahnuvsi pa je usla."Evo me."
