First topic message reminder :

Grlio ju je i stezao ne želeći da je pusti. Bojao se da će ga ostaviti i otići sa Hitklifom i da će mu uzeti dete, a to joj neće dozvoliti. "Zašto si mi to uradila? Zar me uopšte ne voliš? Zar je sve ono što si mi rekla bila laž?"

Nije očekivao da će njena reakcija biti takva. Da će posumnjati u njegovu ljubav prema njima dvoma. "To ti ne dozvoljavam. Nemaš pravo da sumnjaš u moju ljubav prema tebi i prema detetu. Dete je nešto što želim najviše na svetu. Ali ja ne mogu više ovako da živim. Ne mogu. A i neću da moje dete odrasta u ovakvom braku. Bez ljubavi, gde se roditelji ne gledaju i ne podnose."

Pogledala je u njega besna."Ne Fransoa!Ti mene ne podnosis!Sam si rekao da ne zelis da me gledas! Da sam dosadna!'Gospodjica'..." Rekla je podrugljivo. "Layla ocigledno nije dosadna.Predpostavljam da je da njom mnogo jednostavnije nego sa mnom zar ne?Verovatno se i lepse ljubi! I nemoj da mi prodajes price Fransoa.Barem budi iskren." Rekla je ne primecujuci da joj suze teku niz lice.Uzela je olovku i potpisala papir."Zelim vam sve najbolje.Nadam se da ce nova gospodja Dubois zadovoljiti kriterijume!"

Gledao ju je zatečen onim što je rekla. "Ti... ti misliš da hoću razvod jer želim da budem sa Laylom?"

"Nije ni bitno zasto ga zelis zar ne?" Upitala je smrcnuvsi i obrisala oci rukama.

"Bitno je. Meni je bitno, ako tebi nije."

"Fransoa zelim da budes srecan." Rekla je jasno gledajuci ga u oci."Bez obzira sto mi ne verujes ja te volim i ovo dete je tvoje."

"I ja volim tebe i ne bih mogao da budem sa drugom ženom," gledao je u nju. "Layla me je poljubila i uzvratio sam joj samo zato što sam muško i nisam poljubio ženu mesec dana. Osetio sam se poželjnim po prvi put nakon toliko dugo vremena. A ti si me odbacivala od sebe. Kad god bih te pogledao ne bi mi uzvratila pogled."

"Zasto mi onda podturas papire za razvod pod nos Fransoa?" Upitala je tiho."Kako sam mogla da te pogledam? Trudila sam se da ti se sklonim puta i da ti ne otezavam.Pocela sam da ludim Fransoa.Pocela sam da zamisljam da te cujem i..." Uzdahmnula je."Bojala sam se da te pogledam.Ne bih mogla da podnesem gadjenje i osudu u tvojim ocima."

"A šta hoćeš da radim? Da ostanem u braku sa tobom, da gledam kako bežiš čim me vidiš, da slušam Loline pridike, da ćutim u biblioteci po celi dan, da ne pričam sa tobom? I ne gadiš mi se. Svake večeri bih te dodirnuo kad bi zaspala jer nisam mogao više da izdržim da te ne dodirujem noću. Ali, ti ne želiš da te ja dodirujem. Ti ne želiš ništa sa mnom i ne svaljuj svu krivicu na mene. Ti si se ljubila sa onim skotom, ja sam sa Laylom i kvit smo. Oboje smo krivi. Samo što ja ne volim Laylu. A i to sad nije bitno. Potpisala si. Otići ću kod Fleur još danas da ti ne smetam."

Manje bi je iznenadio da joj je rekao da sunce izlazi na zapadu,a zalazi na istoku.Nekoliko trenutaka ga je samo nemo gledala,a onda se u njoj probudilo nesto nalik nadi."Vec sam ti rekla zasto sam 'bezala'.Trudila sam da ti se sklonim sa ociju koliko je to moguce kad zivimo u istoj kuci.Uvek bih otisla rano u krevet i cekala da daodjes i da se uspavas pa da mogu da te posmatram bez bojazni da ces uhvatiti moje kradomicne poglede.Nekoliko puta...ja...cula sam te.Verovala sam da sam umislila i da pocinjem da ludim.Da tako nesto nije moguce." Uzdahnula je.Nije ni primetila koliko cvrsto steze jedan od karnera svoje haljine,da su joj prsti pobeleli,ali je pricala tiho,smireno. "To nije tacno.Shvatila sam da ga nikada nisam ni volela.Simpatisala sam ga,bio mi je drag,i bio je uz mene.Mislila sam da je to ljubav." Pogledala je u oci."Jesi je zato poljubio? Da bi bili kvit?" Upitala je razocarano,a zatim skrenula pogled na papire na njegovom stolu."Da,potpisala sam." Rekla je proklinjuci se zbog toga."Nadam se da ces biti srecniji."

"A nikad nisi pomislila da ja možda želim da uhvatim taj tvoj pogled? Ne nisi. Uporno sam te gledao čekajući da me pogledaš barem jednom, ali ništa od toga. A za sve što bih te pitao dobio bih negativan odgovor. Nikad mi nisi rekla kako se osećaš, uvek sam morao Lolu da pitam da bih znao kako napreduje trudnoća. A nisi ni htela da mi ponudiš da osetim naše dete. Ma koliko god da sam bio ljut nisam mogao da te mrzim i nisi mi se gadila, a još manje bi mi smetalo da te dodirnem i osetim naše dete." Spustio je pogled gledajući u papire na stolu. "I ja sam čekao da ti odeš na spavanje i zaspiš kako bih mogao da te dodirnem makar na kratko." Pogledao je u nju "Nisam. Da sam hteo da ti se osvetim i da budemo kvit poljubio bih ženu koja mi se makar malo sviđa, ali sam uzvratio poljubac jer sam silno želeo tebe da poljubim." Ustao je od stola "Čisto sumnjam da hoću," rekao je tiho za sebe.

Napravila joj se knedla u grlu."Nisam mogla to da predpostavim.Ne nakon onoga sto si mi rekao nakon onog jutra.Zaboga Fransoa rekao si 'Necu te oterati,barem ne jos.' Kako sam to mogla da protumacim?Verovala sam da ces me oterati cim rodim bebu.Trudila sam se da budem nevidljiva ne bih li te ubedila da to mozda nije nuzno,ali..." Uzdahnula je. "Zelela sam da me dodirnes vise nego bilo sta drugo,ali se nisam usudila da pitam tako nesto...I...I zelela sam da me poljubis,da me zagrlis i da se oseacam sigurnom i zasticenom...voljenom,kao ranije." Pogledala ga je u oci."Volim te Fransoa,ali ako zelis da odes ne mogu da te sprecim."

"Tog jutra sam mogao da kažem bilo šta i da se posle toga kajem celog života. Bio sam besan, ljut i razočaran. Verovao sam da me ne voliš i još mi je on rekao da dete..." odmahnuo je glavom. "Da si stvarno to želela ne bi me odgurnula pre neko veče kad sam te zagrlio i ne bi mi rekla da nemaš kome da kažeš šta ti treba. Ja kao da ne postojim u kući. Kao da živiš sama i nikog nema da ti pomogne." Gledao je u nju "Ne želim da idem, ali ne znam više šta da radim."

"Mislila sam da si se upravo vratio sa sastanka sa njom.Da si nju isto tako grlio i...Bila sam ljubomorna...Nisam mogla da se prepoznam." Ponovo ga je pogledala."Imala sam nocnu moru i nisam znala gde si,mislila sam da niko nije u kuci,ali sam planirala da budem tiha...nije mi uspelo.Trebala sam da te trazim po kuci da bih te pitala da mi skuvas caj?Znala sam da je Lola u svojoj kuci i bilo je jednostavnije da ga sama skuvam." Gledala ga je direktno u oci,a onda meko rekla."Ostani."

"Da sam grlio nju osećao bi se njen parfem na mojoj košulji, a ne moj." Gledao je u nju i bilo mu je drago što je ljubomorna iako nije planirao da izazove to osećanje kod nje. Bilo mu je drago što ga je Layla poljubila jer mu je to pomoglo u neku ruku da shvati da i ona njega voli koliko i on nju. "Da. Rekao sam ti više puta da me zoveš, ako ti nešto treba." Pogledao ju je u oči "Zbog tebe ili zbog deteta?"

"Nisam mogla toliko da razmisljam u tom trenutku." Nije imala snage da mu sada prepricava detalje iz sna."Nisam znala gde si." Ponovila je jos jednom gledajuci ga."Zbog nas oboje Fransoa."

Gledao je u nju i nasmešio se na njene poslednje reči jer je to i želeo da čuje. "Ostaću," uzeo je papire sa stola i pocepao ih. "Ovo nam neće trebati."

Nasmesila se gledajuci ga po prvi put u dosta vremena.Dotrcala je do njega onoliko brzo koliko je mogla i zagrlila ga."Tako mi je zao." Rekla je tiho."Nemas pojma koliko si mi nedostajao." Pricala je uz njegove grudi dok su joj se suze radosnice slivale niz lice.

Nasmešio se puštajući da iscepani listići padnu na pod kako bi je zagrlio. Spustio je usne na njenu kosu i duboko udahnuo njen miris. "I ti si meni."

Cvrsto ga je stegla oko vrata izdizuci se na prste da bi mu bila jos bliza."Sada je sve uredu." Promrmljala je tiho,govoreci i njemu i sebi.

"Jeste," podigao joj je glavu ka sebi pa se sagao i strasno je poljubio.

Strasno mu je uzvratila poljubac osecajuci se neverovatno,divno,kako se nije osecala skoro dva meseca.

Uživao je u poljupcu za kojim je žudeo skoro dva meseca. Osetio je na svom telu da se beba u stomaku ritnula i udarila Sarah-u pa se nasmešio uz njene usne.

Nasmesila se i pustila ga pa ga je uhvatila za zglob i stavila mu ruku na mesto gde se beba ritnula.

Nasmešio se kada je osetio bebu pa ju je pogledao u oči.