First topic message reminder :

Grlio ju je i stezao ne želeći da je pusti. Bojao se da će ga ostaviti i otići sa Hitklifom i da će mu uzeti dete, a to joj neće dozvoliti. "Zašto si mi to uradila? Zar me uopšte ne voliš? Zar je sve ono što si mi rekla bila laž?"

Popila je par gutljaja caja i ponovo pogledala u njegova ledja.

Savio se da vrati čaj u ormarić.

"Vracas se na spavanje?" Upitala je i dalje drzeci soljicu blizu usta.Prijala joj je toplina caja.

"Da, nemam više šta da radim ovde."

Ponovo je skrenula pogled sa njega kada je to rekao,a ruke su joj se zatresle setivsi se more,pa je soljica kucnula u tacnu."Naravno." Rekla je tek toliko glasno da je cuje.Sta bi pa radio ovde? Pomislila je i spustila soljicu ne zeleci da prospe caj na sebe.

"Laku noć," izašao je iz kuhinje i ne gledajući u nju.

"Laku noc." Rekla je iako je znala da njoj vise nema spavanja.Uzdahnula je i popila caj,ali joj nije pomogao.Oprala je soljicu i tacnu,a zatim otisla u deciju sobu.Nakon sat vremena otisla je u njihovu sobu,tiho ne zeleci da ga probudi a zatim videla da on uopste nije tamo.

Ušao je u sobu i bacio se na krevet. "Ne služim joj ničemu. Neće ni da mi kaže kad joj nešto treba. Nema kome. Njoj ne treba muž. Tačnije ne trebam joj ja." Pokrio se i pokušao da zaspi.

Videla je da je krevet namesten sto je znacilo da nije ni spavao u sobi.Gledala je po sobi a ona joj se odjednom cinila tako hladnom,pa se jos vise umotala u cebence.

Uspeo je da zaspi negde oko pet sati kada je rešio da prestane da misli o njoj.

Tumarala je po kuci kao duh.Cak je docekala i Lolu koja je gledala sa nevericom.'Pobogu gospodjo sta radite budni u ova doba?Na smrt ste me prepali.'"Izvini Lola.Ne mogu da spavam." Rekla je gledajuci je. "Ima li ista sto bih ja mogla ovde da radim.Molim te,bilo sta." Lola se namrstila.'Pa predpostavljam da mozete da...hmm ogulite krompir?? Ali to stvarno nije posao za dame...' Pocela je Lola."Nema veze,daj mi noz." Rekla je,bilo joj je drago da bilo sta radi.A tada je Lola videla zavoj na ruci.'Sta vam je to?' Cimnula je glavom pokazujuci na zavoj. "Posekla sam se,nista strasno." 'Pa ne mozete sa tim da gulite krompir.Samo sedite tu.' Pokazala je na stolicu.Sarah je uzdahnula i poslusala je.

Ustao je malo kasnije nego obično. Obukao se i sišao dole u biblioteku. Uzeo je papire iz fioke i gledao u njih pitajući se da li čini dobru stvar što joj dozvoljava da ide od njega. "Tako je najbolje za oboje. Ovo nije život."

Motala se oko Lole skoro celo jutro samo joj smetajuci i zapitkujuci ali joj ova nije prigovarala.Samo je terala da jede sto je Sarah uradila bez prigovora,ali i bez odusevljenja.

Došao je kod njih. Odbio je da jede, iako juče ništa nije jeo. "Mogu li da razgovaram sa tobom?" Pogledao je u Sarah u.

Pogledala ga je zacudjeno,a telom joj je prosla neka jeza."Naravno.Reci."

"Nasamo. Čekam te u biblioteci," okrenuo se i otišao nazad.

Pogledala je zbunjeno u Lolu,ali je ona samo gledala za njim.Ustala je i otisla u biblioteku.Imala je los predosecaj u vezi ovoga."Evo me." Rekla je kada je usla.

"Sedi," on je već sedeo u svojoj fotelji i fascikla sa papirima bila je ispred njega."

Dosla je do fotelje koja je bila preko puta njegove i sela nesigurno ga posmatrajuci.

"Juče sam išao kod advokata da ga pitam za razvod. Rekao je, ako se dogovorim prijateljski da će to biti brže."

Pogledala ga je prvo sa nevericom,a zatim uzasnuto,sa strahom kao kada se probudila iz nocne more.Ovo ne moze biti stvarno! Ali nije joj trebalo puno da shvati da sada ne sanja.

"Mislio sam da tebi ostavim kuću kako bi tu živele sa našim detetom, a ja ću preći kod Fleur i dece. Davaću ti alimentaciju i novac za održavanje kuće i imanja, ako se slažeš sa tim samo treba da potpišeš," dodao joj je papire ne gledajući je. "Ja sam potpisao, ali, ako želiš još nešto reci i advokat će i to dodati."

I dalje je gledala u njega kao skamenjena.Ostavice mi dete,i kucu,i alimentaciju?! Samo da bi mogao da bude sa njom.

Čekao je odgovor. Čekao je da kaže da pristaje iako se nadao da će reći da se ne slaže, da ne želi razvod. Ali kad ništa nije rekla pogledao je u nju "Sarah?"

Refleksno je stavila ruku na stomak,kao da zeli da zastiti svoju bebu od ovog saznanja.Pogledala ga je u oci,dok se u njenim i dalje ocitavala neverica."Ti...ti nas ne zelis." Promrmljala je jedva cujno.Znala je da je to tako ali se borila sa tom mislju.A zatim je skrenula pogled na papire koji su se nalazili na stolu.Donja usna je pocela da joj drhti pa se ugrizla obecavsi sebi da se sada nece rasplakati pred njim.