Tih nekoliko dana do nedelje su prošli tako sporo kao i svi dani u proteklih mesec i po dana. Nije znao šta će sam sa sobom. Dane je provodi u štali sa Lepoticom, jahao je Munju po imanju, a uveče bi se zatvarao u svoju biblioteku misleći na nju i njihovo dete. Pitao se šta će biti dečak i devojčica i koje ime bi mogli dati detetu, ali joj to nije spomenuo. Za devojčicu su mu se sviđala imena Aurora i Nora. Nora mu se sviđala zbog majke. Ona se zvala Elenora, ali je mislio da bi bilo glupo da je zamoli nešto tako lično da njihovoj kćerki daju ime Elenora. Možda se njoj neće svideti to ime. Tu mogućnost je odbacio u samom startu. On se slabo sećao svoje majke jer je umrla mlada kada je on ima godinu dana, ali su mu rekli da ga je mnogo volela za razliku od oca. Hteo je da joj pokaže da i on nju voli dajući njeno ime svom detetu. Ali nije hteo da moli Sarah u za tako nešto. Možda njoj to neće biti tako važno kao što je meni, a i ne želim da joj opet otvorim svoje srce i da me opet povredi. Za dečaka su mu se sviđala imena Daniel i Harry. U petak veče kada je legao u krevet pored nje, misleći da spava opet je dodirnuo njen stomak mazeći bebu koja se ritala i tada je poželeo da bude devojčica. "Bićeš ti lepa beba. Mama ti je lepa. Voleo bih da imaš njene oči. Ona ima tako lepe oči..." tiho je uzdahnuo. "Oči koje mi toliko nedostaju i koje volim." Spustio je usne na njen stomak i okrenuo se na svoju stranu. U subotu mu je Lola pomogla da upakuje poklon za venčanje u lep roze ukrasni papir pa je čak stavila i lepu mašnu iako je on rekao da će to biti kao da mu je stalo, a nije tako, ali mu ona nije dala da se buni. Uveče ju je opet dodirnu i činilo mu se da mu to postaje navika. Da je pomazi po stomaku i da malo priča sa bebom dok ne zaspi. "Kupio sam ti poklon. Nisam znao šta ćeš biti pa sam ti samo uzeo lep lančić sa medaljonom. Nadam se da će ti se svideti kad porasteš. A kupio sam i mami poklon. Nadam se da će se i njoj njen svideti." Nasmešio se i zaspao. Ujutru je ustao nestrpljiv jedva čekajući veče kako bi je video u lepoj svečanoj haljini. Nije je video doteranu još od njihove zabave. Nije da ona nije bila lepa. Bila je prelepa. I bio je siguran da je to zbog bebe. Čak mu se i prolepšala pa je zato njegova želja i čežnja za njom bila još veća. Želeo je da je dodirne, da je poljubi kao muškarac ženu. Uvek je govorio sebi da ne misli na to. Smiri se i obuzdaj se. A ono što je najviše čekao to je bio ples. Konačno će je držati u naručju i ona će biti svesna toga. Biće svesna njegovog dodira, a i on će osetiti njen nakon toliko vremena. Biće mu tako blizu pa će moći opet da uživa u njenom mirisu tela i parfema. Obožavao je taj miris. Pitao se da li će obući roze haljinu. Mada više ne nosi roze. Kao da želi da me kazni jer zna da volim kad nosi roze. Odmahnuo je glavom i otišao u trpezariju kako bi doručkovao. Stalno je gledao u stepenice čekajući da siđe. Jutros kada je ustao bila je okrenuta ka njemu i nije mogao da se suzdrži, a da je ne poljubi sasvim nežno pazeći da je ne probudi. Pitao se da li je uspeo u tome i zato je bio sav kao na 'iglama'.