Nesigurno se nagnula ka njemu i polako,bojazljivo stavila dlan na njegov."Fransoa molim te saslusaj me." Rekla je dok je knedla u grlu gusila.

Povukao je ruku ka sebi. Nije hteo da ga dodiruje. "Šta da slušam?! Kako sam ispao rogonja pred celom dvoranom punom ljudi jer mi je žena trudna sa drugim?! Dovoljno sam čuo."

"Nisam Fransoa.Kunem se da nisam." Rekla je gledajuci ga molecivo.

"Ne moraš više da lažeš. Baš me briga."

Ponovo ga je uhvatila za ruku,ovaj put obema svojima."Fransoa bila sam u gradu i kod Phoebe,pre toga nisam nigde izlazila.Moras da mi verujes." Rekla je kroz suze.

"Znam gde si bila." Ovaj put nije povukao ruku "I kad si već trudna znači da se to nije desilo juče već mnogo pre."

"Nisam trudna." Rekla je trudeci se da ga ubedi u to.

"Rekao sam da me ne zanima jesi li ili nisi. Znam da nije moje."

"Naravno da nije tvoje jer ga nema.NEMA DETETA!Nisam trudna." Rekla je ocajno.Ovo je bilo gore od vike ili udarca.

"Kako ti kažeš", rekao je ravnodušno i opet nastavio da gleda kroz prozor kočije.

Nije znala sta da mu kaze.Kako da ga ubedi."Pozovi doktora neka vidi." Rekla je tiho. "Fransoa molim te!Moras da mi verujes."

Pogledao je u nju. Znao je da čim traži da zove doktora da možda i govori istinu ili se nada da će joj on poverovati i odbiti da zove doktora. "Zar ti je baš toliko stalo da rodiš još jedno dete?"

"Jeste,ali ne bih ga rodila na taj nacin.Ne bih to uradila Elenori...ili tebi." Dodala je tise.

"Rekla si mi da bi uradila, čak si se i zaklela."

"Mislila sam da ces popustiti." Promrmljala je.

"Da ću da popustim? Jer ipak je bolje da ti ja pravim dete nego neko drugi, zar ne? Pa prevarila si se."

Skrenula je pogled i pogledala u pod."Ocigledno jesam."

Pogledao je u nju, a onda se nagao iz svog sedišta ka njoj i povukao je na pod kočije zajedno sa sobom. "Pa mogu sad da probam da ti ga napravim", strasno ju je poljubio.

Nije ocekivala nista slicno,zbunila se ali mu je uzvratila poljubac ne razmisljajuci,a onda se zaustavila."Stani...cekaj." Promrmljala je. "Ne mozes...neces mi verovati." Mrmljala je uz njegove usne ne zeleci da se udalji od njega.

Odgurno ju je od sebe. Na silu je nije hteo. "Znači sa drugim možeš da spavaš, a sa mnom nećeš. Pa i ne moraš." Ustao je sa poda i opet seo na svoje mesto.

Namrstila se i sela na sedista pored njega."Fransoa molim te slusaj me." Rekla je ljuta na sebe,cinilo joj se da nista ne mogze da uradi kako treba. "Ostanem li trudna neces mi verovati da je tvoje.Ne znam sta zelis da uradim da ti dokazem da te nisam prevarila." Nezgodno ga je zagrlila zeleci da mu bude blizu,zeleci da moze da izbrise ovo sto se desava i uziva sa njim.

"Pa doktor će znati kad si ostala trudna i ne možeš baš odmah noćas da zatrudniš. Treba vremena da se sve to desi u tvom telu i da se začne dete." Pogledao je u nju "A ja ću znati da li sam ti stvarno još uvek jedini. Znaću po načinu na koji budeš vodila ljubav sa mnom."

"Zelim da vodim ljubav sa tobom Fransoa.To sam zelela i onda." Rekla je tiho.

"I ja želim da vodim ljubav sa tobom. Želim te i jedva suzdržavam želju kad god te vidim. Uzbuđuje me šuštanje tvoje haljine, tvoj hod, pokreti struka, ruku, tvoje zelene oči, želim da opet dodirujem tvoju crvenu kosu, da te ljubim po telu i da te gledam nagu."

"Zasto onda jednostavno to ne uradis?" Upitala je tiho.

(ovo ode u drugom pravcu xD )