"Pa nije fer da ti nosiš i knjigu i kucu a ja ništa" smeje se.

"Aha to je u pitanju," smeši se.

"A šta si ti mislio da je u pitanju?" smeši se.

"Pa ima ko ne voli da su mu ruke slobodne da nešto ne bi uradio pa tako zabavlja ruke da ne pogreši."

"Ima i takvih oko nas" nasmeši se.

"Zato sam i pitao."

"Ali ja nisam takav tip cure."

"A kakva si ti tip devojke?" smeši se.

"Nekako uvek pre premislim,pre što uradim nešto."

"Pa ti si onda onaj pametni tip," smeši se.

"Tako nekako" nasmeši se.

"Lepo. Pa mislim da bismo nas dvoje trebali kući. Moramo da ručkamo i da se okupamo."

Nasmeši se,"Da,da se najede i lepo okupa"pomazi je po glavi."Čujemo se kasnije?"

"Pa, ako mi daš svoj broj možda se i čujemo," nasmeši joj se.

"Uh,da.Zaboravila sam na to" nasmeši se,izvadi komadič papira iz đepa i olovku,pa mu napiše svoj broj."Izvoli."

Uzme papirić od nje i stavi ga u džep. "Hvala. Pa onda se čujemo."

"Ništa.Da čujemo se.Čao" nasmeši se i krene na drugu stranu parka i smeši se.

Nasmeši se i krene ka izlazu iz parka. "Ona je baš slatka , zar ne Laro?" gledao je u psa koji je gledao u njega.

Hoda veselo do izlaza i odluči iči na sladoled,pa ode do trgovine.

Izađe iz parka i ode sa psom kući.

-Dođe sama do parka s nekoliko bilježnica u ruci. Bio je lijep dan. Sjedne na klupu i počne rješavati neku križaljku. Došla je sama jer je Sonya otišla s Andyem.-