"A zašto to ne bi mogla iako ideš sa mnom?" smeši se.

"Pa,ne znam šta obično ti radiš kad završiš sa filmom" nasmeši se i spusti Laru na tla jer su stigli do česme.

"Pa uglavnom idem kući ili sa društvom u kafić na piće."

"Tako svi radu,"nasmeši se. "Išao bi u park posle filma...samnom??"

Nasmeši se i bez razmišljanja kaže "Da."

Nasmeši se zadovoljno odgovoru."Daj joj sad vodu,vidi kako te gleda."

Nasmeši se i pogleda u Laru "Evo srećo," čučne kod nje i da joj vodu.

Nasmeši se i posmatra jih.

Pomazi Laru dok pije vodu.

"Baš je bila žedna."

"Pa dosta je trčala," pridigne se.

"Jeste" pomazi je.

"A dobro sada će kući na kupanje pa može da odmara."

"Uživa u kupanju?"

"Zavisi kako je raspoložena."

"Imaš probleme da je okupaš kad nije razpoložena?"

"Pa tad više sebe okupam nego nju," smeje se.

Smeje se "Mogu zamislit to."

"Ali se izborimo nekako," smeje se.

Nasmeje se "uvek se sve može."

"Da može se," podigne je u naručje.

"Sad mi možeš vratit knjigu,biče ti lakše nosit je,"nasmeši se i uzme knjigu izpod njegove ruke.

Nasmeši se namestajući Laru sebi u naručje "Nije mi ni smetala."

"Moram nešto da držim u ruci."

Smeje se "Moraš? Zašto?"