Dođe Andy u park sa svojim psom i baci mu lopticu da je pas donese.

Dođe Sonya sa knjigom u ruci,sedne ispod drveta,otvori knjigu i počne čitat.

Pas mu donese lopticu, on je uzme i ponovo je baci i ona se dokotrlja do devojke ispod drveta koja čita knjigu i pas jurne po lopticu i skoči na nju.

Malo se uplaši kad joj skoči pas ali se zatim nasmeši i pomazi ga."Baš si lepi pas." nasmši se i da mu lopticu.

Dotrči do nje "Jao izvinjavam se, nisam namerno, izvinite zbog nje. Nije opasna. Dođi Laro."

"Nema problema" nasmeši se."I ne izgleda,da bi bila opasna.Koliko dugo je imaš?"

"Oko 3-4 meseca," podigne psa u naručje.

"Koje pasme je?" gleda u psa i smeši se.

"Koker španijel," pomazi psa po glavi.

"I baš se voli igrat i mazit koliko vidim."

"Da prava je maza," nasmeši se. "Možda bi joj više pristajalo ime Maza nego Lara."

Smeši se "Možda bi." Ustane i pomazi je po glavi.

"Ali sad je kasno da joj menjam ime," nasmeši se.

"Da,jer bi joj bilo čudno kako je od jednom Maza."

"Da, bilo bi i meni čudno," smeši se.

*dodje i sedne na klupu,vidi Andija sa nekom devojkom ali resi da mu se ne javi da imne bi smetala,gledala je u gips na ruci i trudial se da se smiri*

"Mada bi se ti pre naviknuo na to nego ona" nasmeši se.

"Pa moguće da bih," smeši se. "Nego baš sam ne kuluturan. Ja sam Andy."

"Lakše je nama nego životinjama" smeši se."Ja sam Sonya.Drago mi je."

Pruži joj ruku pridržavajući Laru i lopticu drugom rukom "Drago mi je Sonya."

Prihvati ruku i nasmeši se."Mogu se malo igrat sa njom?Naravno ako nemaš ništa protiv."

Nasmeši se "Naravno da možeš," spusti Laru na travu, a lopticu pruži ka Sonya "Izvoli."

"Hvala" nasmeši se i uzme lopticu i baci je.

Nasmeši se i gleda ih kako se igraju.