Onda je verovatno ona u pitanju. Proslo joj je kroz glavu. "Znam da...sam ja kriva." Potrazila je maramice po dzepovima,ali kako je nije nasla odustala je. "Nisam...nisam htela ovako nesto...oni su mi samo drugovi...htela sam..da pomognem." Rekla je kroz suze.Nije mogla da se seti kada je ovoliko plakala.Onda kada je uhvatila njega i Jess bila je povredjena,ali je nekako to uspela da potisne besom,ali sada je bila samo uzasno tuzna."To nije tacno!" Rekla je tiho.Bila je razocarana,lakse joj je bilo da sumnja u njega i njegovu ljubav nego da veruje u to.Da je to tacno ne bi mogao onako hladno da me otkaci.Jos je prevrnuo ocima,kao da ga nervira sto uopste mora bilo sta da mi objasnjava.Kao da...Ne,da je to bila ljubav ne bi mogao da me ostavi zbog samo sedam dana koje nisam bila sa njim. Kroz glavu joj je prosla misao da li ce da baci stvari koje mu je kupila i ne pogledavsi ih.I htela je sama sebi da se nasmeje sto o tome misli.Birala ih je pazljivo.Samo za njega.Kupila mu je dve majce kratkih rukava sa nekim smesnim natpisima sto bi mu odgovarali,kacket sa natpisaom 'Washington DC',sneznu kuglu se belom kucom,casu za mleko i jednu cestitku na kojoj crvenim slovima pise 'I've miss you a lot!'
"Moram da...se...sredim." Mrmljala je kad bi uhvatila dah.Htela je samo da se zakljuca u sobi i ne izlazi dok se ne smiri.