First topic message reminder :

...

Ian:



Lunja :

"Pa obicno mi tesko polazi za rukom da te izbegavam...mada ustvari ne mogu se setiti da sam pokusala,ali danas sam htela da te iznenadim." Nasmesila se. "Nadala sam se da se neces previse naljutiti sto sam izasla iz pecina bez tebe."

"Nisam ljut, ali nemoj to više da radiš."

Nije joj bio najjasniji njegov odgovor. "Zasto?"

"Kako zašto?" gledao je u nju. "Pa znaš da ne volim da izlaziš iz pećine bez mene."

"Pa znam,ali nisam bila sama." Rekla je jednostavno. "Ali ne brini.Necu izlaziti bez tebe osim ako nije nesto hitno."

"Tako je već bolje", nasmešio se.

"Nema razloga za brigu." Rekla je blago. "Niti za tim..." Nije znala kako da nazove taj ton. "Autorativni tonom."

Namrštio se.

"Nisam htela da se ljutis,znam da samo brines,samo sam rekla da..." Uzdahnula je. "Izvini."

"Nisi ti kriva. I nema potrebe da se izvinjavaš."

Stavila je svoju sitnu ruku na njegov obraz zeleci da se izvini za to sto je rekla.Znala je da joj ne zeli nista lose.

Pogledao ju je u oči i znao je da je ispalo da je ona kriva, a nije bila. Uvek se osećala odgovornom i voleo je taj deo njene ličnosti, ali bi mu nekad i smetao.

Gledala ga je u oci neko vereme a onda se malo pridigla i nezno ga poljubila.

Uzvratio joj je poljubac.

Pogledala ga je u oci i nasmesila se.

Nasmešio se "Idemo da večeramo?"

"Hajdemo." Nasmesila se.

Nasmešio se i ustao zajedno sa njom.

Uhvatila ga je za ruku i krenula sa njim ka kuhinji.

Ian i Lunja se vrate u sobu.

Baci se na dusek povukavsi i Iana za sobom.

Nasmejao se na to legavši uz nju.

Privila se uz njega uzivajuci u bliskosti.

Zagrlio ju je oko struka "Laku noć."

"Laku noc." Rekla je iako joj se nije spavalo.Gledala je u zvezde kroz otvore na pecini.