"Biću u biblioteci. Neću da večeram." Izašao je iz kuhinje i otišao u biblioteku. Nije htela kolač. Nije znao zašto mu to toliko smeta. A i ja budala što sam pa tražio od Lole da ga pravi? Odmah je znala da ga ne tražim za sebe. Seo je u svoju fotelju "I šta sad da odnesem onoj budali kao poklon? I kako da nju pitam da ide sa mnom?" Naslonio se na naslon misleći.
'Znala sam!' Leon ju je pogledao 'Šta si znala?' 'Da je kolač tražio zbog nje. Da je hteo kolač, tražio bi svoj čokoladni ili sa kokosom, ali ne, tražio je kolač sa jagodama. A taj je njoj omiljeni. On ga i ne voli toliko, ali jede.' 'Oh! A danas kada je stigla pozivnica hteo je da je baci, ali mu nisam dozvolio. A onda je rekao da neće da ide sam. Da toliko jadan nije.' 'Ne znam više šta da uradimo kako bismo ih pomirili. Međusobno ni reč ne progovaraju osim kad on nju pita da li joj je dobro, a ona mu tako kratko odgovori da odustane od daljih pitanja, a možda bi i hteo još nešto da joj kaže.' 'Da. I danas je bilo tako. Posle toliko dana gledao je u nju kao pre. Onako zaljubljeno, pokušao je to da sakrije, ali se jasno videlo, a ona ga nije ni pogledala.' 'Možda, ako odu zajedno na bal...' 'Neće ni da je pita da ide sa njim.' 'Pa možda bismo mogli malo da poradimo na tome da idu zajedno?' 'Možemo da probamo.'