First topic message reminder :

Grlio ju je i stezao ne želeći da je pusti. Bojao se da će ga ostaviti i otići sa Hitklifom i da će mu uzeti dete, a to joj neće dozvoliti. "Zašto si mi to uradila? Zar me uopšte ne voliš? Zar je sve ono što si mi rekla bila laž?"

"Jesam,ja sam kriva." Rekla je tuzno. "Novi konjusar...on...ja sam bila zaljubljena u njega...i ona...kad sam otisla kod lepotice...on me poljubio...Fransoa je video i...i..." Govorila je tiho trudeci se da sklopi smislenu recenicu,ali je ipak cepkala zbog jecaja. Znala je da mora da se smiri zbog doktora ali nije mogla da se kontrolise.

'O Bože. To je čovek zbog kog je prošli put poludeo i kako on kaže napravio glupost. Pa šta je on kog đavola tražio ovde? Ako je onda uradio ono ko zna na šta je sad sve spreman kad je onako besan.' Uzela je novu maramicu i obrisala joj lice. 'Smirite se. Doktor je ovde. Ako vas vidi takvu ne znam šta ćemo mu reći. Ne sme tako da vas vidi. Mislite na bebu.'
Poslao je Leona da primi doktora, a on se zatvorio u svoju biblioteku.

"Jeste." Rekla je kroz suze. "Ne znam sta je trazio ovde." Rekla je svesna da govori laz.Duboko je udahnula. "Molim te donesi mi vode." Rekla je i obrisala oci i nos maramicom trudeci se da se smiri.

'Evo odmah.' Ustala je i izašla iz sobe. Otišla je u kupatilo i napunila bokal sa vodom pa se vratila u sobu 'Izvolite.'
'Uđite doktore,' Leon je uveo doktora u kuću. 'Hvala, Leone. Gde je gospođa?' 'U svojoj sobi, sad ću je pozvati.'

Popila je casu vode na iskap a zatim se umila i posusila lice peskirom.Bezvoljno je popravila kosu misleci samo na bebu i na to kako mora da izgleda kao normalna osoba pred doktorom.

Leon je rekao Loli da je doktor stigao 'Doktor je tu. A gospodin je u svojoj biblioteci.'

'Dobro,reci doktoru da malo saceka zvacu ga cim gospodja bude spremna.' Rekla mu je Lola i otisla kod Sarah.Videli su se tragovi plakanja i nije izgledala bas najbolje.Odvela je do kreveta i lepo je pokrila. 'Sada cu otici kod doktora,samo disite duboko.' Rekla je i izasla iz sobe. 'Doktore dodjite.' Rekla je prijatnim tonom.

Doktor se zahvalio Leonu na čaši vode koju mu je doneo dok je čekao. Ustao je čim je Lola sišla 'Evo idem, Lola.' Uzeo je svoju torbu i pošao za njom.

'Gospodja je ovaj...malo osetljiva od jutros.' Rekla je jer je znala da ce doktor vrlo lako primetiti da nesto sa njom nije uredu. Uvela ga je u sobu."Dobar dan doktore." Rekla je Sarah trudeci se da zvuci vedro ali nikoga nije zavarala.

'Dobar dan,' doktor joj se nasmešio. 'Počeli su uobičajeni simptomi trudnoće. Lola mi reče da ste danas osetljivi.' Spustio je svoju torbu na sto 'Kako se tačno osećate?'

Grizla je usnu. Tuzno,ocajno,izigrano,glupavo,odvratno,sama sebi se gadim. Nabrajala je u sebi. "U sustini sam dobro,samo sam nesto placljiva." Rekla je trudeci se da se ponovo ne rasplace.

'Pa to je normalno. Reći ću gospodinu da mora bolje da vas pazi. Ne smete toliko da plačete. Nije dobro zbog bebe. Hajde da vas sad pregledam.' Prišao je krevetu i počeo da je pregleda.

"Ne morate da govorite gospodinu nista." Rekla je ne zeleci da doktor skrece previse paznje na nju. "On me sasvim dovoljno pazi,a tu su i Lola i Leon,svi me paze." Rekla je a glas joj je drhtao pa je duboko udahnula.

'Nekada to nije dovoljno. Trudnice posebno traže pažnju svojih muževa. Ne znam zašto je to tako, ali nekada samo žele da im je muž u blizini i ako nije tu odmah se rasplaču. A čini mi se da se vama to danas desilo pošto gospodin nije tu, a znam da je želeo da bude tu kada vas pregledam. I očigledo da je to razlog vašeg plača. Prepisaću vam čaj kako biste se smirili.'

Samo je klimnula glavom.On ne zeli da bude tu.On ne zeli ni da me gleda,a kamo li da pazi na mene. Uzdahnula je.Sama sam si kriva.Sve sam unistila. Duboko je udahnula cekajuci da doktor ode,znala je da ne moze pred njim da place.Boze koliko li sam ga povredila? Stavila je ruke u krilo i nervozno preplitala prste.

Dao je Loli papir sa receptima čajeva i lekova koje bi trebalo da pije. 'Doviđenja, gospođo. I pazite na tu bebu.'

"Dovidjenja doktore." Rekla je i mahnula mu. "Hocu!" Rekla je odlucno.U svom ovom haosu jedino je to bilo nesto sto je drzalo.Moja beba...nasa beba. Uzdahnula je. "Lola slobodno idi dole ja bih da malo odmorim." Slagala je zeleci samo da bude sama. 'Uredu gospodjo,zovite ako nesto trebate.' "Hocu." 'Napravicu vam jedan od ovih cajeva.' "Kasnije Lola." 'Dobro,kasnije.' Rekla je i izasla iz sobe.

Šetao je po svojoj biblioteci dok je doktor bio kod nje i koliko god da se trudio da ne bude zainteresovan za nju nije mu polazilo za rukom. Čim je čuo glasove na stepeništu izašao je iz biblioteke i pozvao doktora da popričaju. Lola je otišla do kuhinje i skuvala im kafu.

'Mislio sam da ste zauzeti cim se niste pojavili u sobi malopre.' Rekao je doktor prijatno dok je sedao u udobnu fotelju u biblioteci. 'Sta vas tacno zanima?'

"Imali smo malu raspravu jutros i mislio sam da je bolje da nisam prisutan," namrštio se. "Zanima me sve. Kako je ona? Beba? Da li su oboje dobro?"

'Oh.' Namrstio se nekako nezadovoljan. 'Zato je,kako je Lola rekla 'osetljiva' ?' Promrmljao je. 'Beba je odlicno,kako mogu da zakljucim,lepo napreduje,a i gospodja je u dobrom fizickom stanju,mada mi se cini da je tokom celog pregleda bila na rubu suza i nije mnogo pricala,ali trebalo bi da sve bude u redu."

"Da," duboko je udahnuo. Lola im je donela kafe i izašla. "Ne želim da je stresiram pa sam rešio da se držim po strani dok je strasti ne smire." To je bila laž. Znao je da se 'strasti' nikada neće smiriti.

Klimnuo je glavom. 'Pa mozda je tako najbolje,mada mislim da joj treba i vase drustvo,ali popravice se to vremenom siguran sam.'

Nisam ja njoj potreban. Njoj treba onaj gad. Usiljeno se nasmešio "Navikla je da nisam kod kuće tako da sumnjam da joj fali moje društvo. Više joj prija Lolino. Žene su, pa se razumeju."

'Aha,pa valjda vi najbolje znate svoju suprugu.' Nasmesio se i popio malo kafe.