Nosi je u naručju i traži doktora."Radi neko uopče ovde?" vikne,da ga svi čuju.

*dodje doktor i kaze da sseotrovala lekovima i da moraju da joj ispiraju to*

Odvoze je doktori u posebnu salu i sedne na stolicu ispred sobe.

*i posle dva sata kao zavrse sa ispiranjem i stave je u sobu*

Razgovara sa doktorom kako je i doktoru mu kaže,da treba više pazit na nju,jer ako još jednom napravio veroatno neče preživjet.

*haha kako smo bolesne xD*
lezi u krevetu i spava

*Smor radi svoje xD*

Uđe polako u sobu,uzme stolicu i sedne kraj nje.

*lezi na infuziji i spava*

Prime je za ruku i gleda je.Bilo mu je teško ju gledat na ifuziji i svim tim aparatima i bio je na robu suza.

*dise tiho*

"Zašto si to napravila?" govori tiho."Nije svako rešenje u samoubojstvu,znaš."

*malo mrdne ruku*

Gledao je u njihove ruke i žmurio.Kad je osetio,da je pomaknula ruku,pogledao ju je. "Simone?"

jao sranje*kaze placno*

"Moraš odmah,da proklinjaš? Daj ne plači,sve se dobro završilo," obriše joj suze.

nije necu ovo*zmuri jos uvek*

"Šta bi onda želela? Da umreš?" gleda je i nije moga verovat,da je to rekla.

i odkud ti jao*kaze jedva i stavi ruku na stomak*

"Kad sam ovde nije dobro,kad me nema hočeš se ubit.Šta,da radim?" ustane sa stolice.

Rogane izvini*zavori jace oci* mislila sam da me nece naci

Okrene se prema njoj i prekriži ruke na grudima."I ne bi,da nisam zaboravio telefon kod tebe."

jebem ti*otovri oci i gleda u plafon* opet ispocetka sve

"Mislila si,da če bit kao,da se nije ništa dogodilo,ako se budeš pokušavala ubit?"

ne mislila sam da me neces naci,sat vremena jos i kraj*udahne * jebem ti telefon

"Kakav kraj? Kakav sat vremena? O čemu ti sad?"