Okrene se ka stolu i zakoluta očima pa joj postavi neko pitanje.

Uzdahne i nalakti se pa nasloni bradu na sake.

Pošto mu je odgovorila tačno seo je za sto i zadao im neku vežbu da rade.

Uzme olovku i pocne da radi vezbu,nije joj se cinilo teskim.

Kuca na svom laptopu dok oni rade vežbu.

Zavrsi je za 10-ak minuta pa se ponovo nalakti i nasloni glavu na ruke krisom gledajuci njega pa studente po amfiteatru.

Gleda po svojim papirima tražeći nešto što mu treba za posao pa se vrati kucanju.

Zagleda se kroz prozor.

Pogleda na sat i vidi da je prošlo sat vremena i da bi trebalo da ide nazad u redakciju. "To bi bilo sve za danas."

Njegov glas trgne je iz razmisljanja pa se spakuje.

Spakuje svoje papire i sačeka da se laptop ugasi.

Ode polako,odmerenim korakom do njega."Gospodine O'shea?" kaze tiho prijatnim glasom.

Podigne glavu i pogleda u nju "Gospođice McMillan."

"Ja..." taman je zaustila kada je Lucia dosetala do njega uvijajuci kukovimai prekinula je u pola reci. 'Gospodine O'shea odlican cas.' rekla je ne obaziruci se na Sofiu 'Stvarno sam uzivala.Obozavam ispitivanja kada naucim,a za Vas cas imam neki dodatni podsticaj za ucenje' smesila mu se slatko napadno trepcuci.

Gledao je u Sofiu, a onda je pogledao u Luciu kada je došla do njih. Blago se osmehnuo "Drago mi je zbog toga. Nadam se da ćete imati podsticaj da učite i kada se vrati profesor James." Ubacio je laptop u torbu. Što je već one tamo nedelje, hvala Bogu.

'Pa nisam sigurna nekako Vi bolje stimulisete studente.' nagnula se ka stolu jasno mu stavljajuci do znanja sta misli.
Sofija je gledala besno zelela je da pocne da cupka nogom ne bi li joj privukla paznju,ali je znala da ne moze da se spusti na taj nivo.Samo se okrenula i posla ka vratima.

"Izvinite, ali moram da idem. Imam obaveze i ugovoren sastanak za ručak. Tako da... doviđenja," ustao je i izašao na vrata za profesore.

Lucia ga je gledala besno pa je izmarsirala iz amfiteatra na sta se Sofia zakikotala i pozurila da ga stigne na parkingu.

"Samo mi je još to falilo da me saleću studentkinje," mrmljao je za sebe dok je išao do svojih kola. "I još mi se dala na izvolte. Svašta."

Krenula je prema njemu kada ga je videla pitajuci se da li je pametno da mu se tu izvinjava na parkingu ali nije znala koliko jos predavanja imaju.Prisla mu je polako "Gospodine O'shea?" ponovila je kao i unutra.

Stao je u mestu kada joj je čuo glas. A šta ona pa hoće? Da me još malo izvređa? Neka hvala. Mogu da živim i bez toga. Polako se okrenuo ka njoj "Recite."

Malo je ustuknula kad je cula koliko mu je glas hladan "Ja sam htela da Vam se izvinim gospodine.Zbog mog ponasanja u redakciji zadnji put kada sam bila tamo." govorla je lako jer je stvarno zelela da mu se izvini tako da je to moralo zvucati iskreno. "Nisam smela to da uradim i nisam imala razloga da tako postupim.To je bilo drsko i bezobrazno.Zao mi je."

"Ne morate da se brinete navikao sam da me žene vređaju," koliko god da mu je zvučala iskreno nije hteo sebi to da prizna. "Ništa novo u mom životu." Sve ste iste. I pitam se što me ti vređaš kad sa tobom nisam imao ništa. Nisam ni imao priliku. I ti još imaš dečka. "Izvinjene prihvaćeno i sad moram da idem, žurim."

"Nisam znala da je to nesto na sta se covek navikne." rekla je tise,imajuci osecaj da joj ne veruje. "Uredu.Vidimo se sledece nedelje.Dovidjenja."

"Šta ti hoćeš od mene? Reci mi šta hoćeš? Imaš dečka, a mene napadaš. Znam i sam da nisam dobar muškarac. Da jesam ne bi me devojka ostavila zbog drugog. Izvinila si se, oprostio sam ti i kraj." Nije znao šta mu je bilo i što se istresao na nju.