First topic message reminder :

Pogleda ga.Primetila je da izgleda nekako...Uvredjeno? Pitala se."Hvala." rekla je i spustila korpicu na sto,pa uzdahnula "Ponovo sam rekkla nesto zar ne?"

Nasmeje se "Pa nemoguća je. Samo melje celo jutro." 'A što ne ulazite? Šta toliko radite u na vratima?' Prevrne očima "Ljubimo se i neću da nas ti vidiš."

Pogleda ga sokirano,automatski pocrvenevsi zbog njegovog odgovora,najgora stvar je bila to sto nije bilo tacno "Pobogu Luke!" kaze tiho da je oni ne cuju.

Gleda u nju i smeši se zbog njenog crvenila "Šta?" 'Luke ne zezaj se sa mnom. Ti se nikad ne ljubiš tajno. I dolazi ovamo da ja ne bih dolazila tamo.' "Evo idem. Ne možeš bez mene ni minut." Uzme je za ruku "Hajde."

Duboko udahne i uhvati ga za ruku "Tebe ovo sve uzasno zabavlja zar ne?" pogleda ga.

Samo ćuti i smeje se kad uđu u kuhinju. "Mama ovo je Emma." Medlin se okrenula ka njoj 'Drago mi je. Ja sam Medlin, Luke-ova mama,' prišla joj je i zagrlila je.

Iznenadio je zagrljaj ali je i ona nju zagrlila "I meni je drago sto sam Vas upoznala." nasmesila se.

Mahnula je rukom u vazduhu 'Zovi me Medlin. Baš ti je lepa haljina. Moram da se vratim ručku brzo će biti gotov. Pozvaću vas.' "Idemo sad kod tate," povede je na terasu.

"Uredu onda Medlin." nasmesila se i pogledala prema njoj pa u njega kad je povede na terasu.Ovo je proslo lakse nego sto se nadala. "Dobro...samo mozda bih trebala nesto da pomognem?" pogleda ga pa ponovo baci pogled na kuhinju.

"Ne. Mama voli sama da sprema ručak. Ima svoje ideje i tajne. Zato mi moramo da sedimo napolju," nasmeši se kad izađu na terasu. "Tata ovo je Emma." Adam je ustao i pružio joj ruku 'Drago mi je Emma. Ja sam Adam.'

Nasmesila se i ona pruzi ruku "I meni je drago." Nije mogla da utice na to da ne pocne da razmislja na koga Luke lici.Roditelji su mu izgledali vrlo lepo. Nekako i izgleda kao advokat. pomisli za sebe. Luke ima njegove crte lica. nasmesila se.

'Sad mi je jasno što je Luke toliko oduševljen tobom. Izgledaš divno. Baš ste lep par.' Luke se smešio.

Nasmesi se blago se zacrvenevsi "Pa hvala Vam." pogledala je u Luke-a pa ponovo u njegovog oca.

'Nema na čemu.' Pogleda u Luke-a. 'Šta ona tamo petlja sto godina? Ogladneo sam. Ništa od jutros nismo jeli.' "Nemam pojma. Znam da, ako ne završi za pola sata ja idem u restoran da jedem." Smejali su se. 'Idem sa tobom.'

Nasmejala se sa njima "Mozda bi trebao da pomognes majci sa tvojim kulinarskim umecem verovatno ce pre zavrsiti." pogledala ga je zezajuci ga jer gundja a ne pomaze.Tek tad je shvatila da je nervoza popustila.

Adam se nasmejao tom komentaru i seo. 'Medlin ga izbaci iz kuhinje čim ona uđe. Kaže da nema pojma i da to nije za njega. Da on treba da crta i gradi zgrade, a ne da kuva.' Luke se smešio "Eto vidš da nisam ja kriv. Mama požuri!" 'Evo srećo sad će.'

Nasmejala se "Pa dobro recimo da je to opravdanje.Bitno da je dobar u onome sto voli."

'Tu je odličan i baš smo ponosni na njega. A dobro mu ide i dizajniranje ženske odeće što Medlin oduševljava da ima i nešto na nju, a razume se i u advokaturu.' "Dosta tata," pogleda ga dajući mu znak očima.

Nasmesi se "I trebate biti ponosni." pogleda u Luke pitajuci se je l' moguce da je on sad postidjen ili je nesto drugo u pitanju.

Adam se nasmešio i poslušao sina, ali je pre toga dodao. 'Mrzi kad ga hvalimo.' "Tata!"

Zakikotala se "Vidi se."

"Dosta priče o meni," namršti se.

"To ti je jer si se malopre zabavljao." nasmesi mu se prkosno suzbijajuci potrebu da mu se isplazi jer je potpuno neprimereno "A o cemu bi ti pricao?"

"Ja neću da pričam, hoću da jedem," ode u kuhinju kod majke da vidi šta radi, a njih ostavi same. 'Sedi Emma.'

Pogledala je za njim,pa u Adama kad joj se obratio i sela.Kako je ostala nasamo sa njim nesto od one nervoze se ponovo uvuklo u nju pa je pocela da grize unutrasnju stranu obraza. Smiri se! Naredila je sama sebi.

Adam joj se nasmešio pa se malo približio njoj da joj tiho kaže kako Luke ne bi čuo. 'Uvek je mrzeo kad ga hvalimo i uvek kad se naljuti na mene ide kod majke.'