Nasmešio se "Ne, nisi loše reagovala."

"Mislim,da bi sve drugo bilo bolje od ovog.I mislim,da si očekivao nešto drugo.Ne ono."

"Pa uzvratila si mi poljubac. To je ono što sam i želeo da se desi. Naravno da nisam očekivao da odmah dođemo i do onoga odmah posle prvog poljupca."

"Da,naravno.Bilo bi pre brzo za ono," nasmešila se i nije mogla skrenut pogleda sa njega.

Nasmešio se "Bilo bi," gledao je u nju.

Nasmešila mu se svojim najlepšim osmehom."Korak po korak."

Nasmešio se "Da. Korak po korak i stići ćemo i do toga."

"Da,nikamo se ne treba žurit.Ima dosta vremena još," nasmeši se.

Nasmešio se "Baš tako. Imamo dosta vremena."

Nasmeši se "Znaš,sanjala sam o tome.Kako bih bila sa tobom.I bojala sam se,da če ostat samo pri snovima."

Nasmešio se "Pa ti imaš neke baš zanimljive snove. Drago mi je što sam i ja akter u njima."

"Imam," smeši se."Kažu,da ako razmišljaš puno o toj osobi pre spavanja,da ga posle sanjaš."

Nasmešio se "Pa moraću to da probam."

"Probaj.Pa češ mi onda reči dal deluje i kod tebe," smeši se.

Nasmešio se "Važi." Pogledao je na sat "Pa ceo dan sam ovde i mislim da je vreme da malo odem i do svoje kuće."

"I da nahraniš Laro," nasmeši se. "I sigurno te očekuje."

Nasmešio se "Da. Moram da nahranim Laru i da je malo prošetam."

"I sad je baš taman za vodit kucu u šetnju," nasmeši se.

"Nije," nasmejao se. "Noć je. Izvešću je samo u dvorište na pola sata."

"Ne voliš se šetat noču?"

"Pa i nije da ne volim, a nije i da volim. Noću se na ulici svašta dešava, a Lara nije rasa psa koja može da odbrani gazdu. Ona je mala," nasmešio se. "Zato ćemo mi lepo da se igramo u zadnjem dvorištu."

"Imaš pravo.Mora još malo,da poraste," nasmeši se.

"Neće mnogo ni da poraste," nasmešio se.

"Koliko če još porast?" nasmeši se.

"Jako malo. Pekinezeri ne rastu nešto mnogo. Zato sam je i uzeo. Volim male pse," smešio se.