First topic message reminder :

...

Videla je da je Rover otrcao na jednu a Luke na drugu stranu.Potrcala je za Roverom jer nije bila sigurna sta da radi sa Luke-om. Zar je moguce da je to to? Upitala se i automatski je osetila suze u ocima koje je jedva odgnala. "Tu si." rekla je kad je dosla do Rovera i cucnula ispred njega "Nemoj tako da me prepadas." rekla je i ponovo mu stavila povodac i pomazila ga. Sad si mi samo ti ostao. pomislila je tuzno i krenula da ga seta secajuci se da je i pocela cesce da ga pusta zbog Luke-a.

Nastavio je da trči, a onda je seo na jednu klupicu. Nije želeo da je vidi, a jedan deo njega je 'umirao' da je vidi. Zavrteo je glavom Ne, dosta je. Ovo je kraj i tačka.

Nadala se da ce usput sresti nekog.Bilo kog koga je upoznala u internatu,samo da joj skrenu misli sa Luke-a ali nikoga nije bilo na vidiku a Rover je poceo sve vise da je vuce za sobom koliko je brzo isao.Pocela je da trci za njim ali nije bilo velike koristi od toga "Rover uspori!" viknula je ali je nije poslusao sto je neverovatno zacudilo i jednostavno se otrgnuo i ponovo otrcao od nje. "Divno!Bas divno!" viknula je sama na sebe.Verovala je da ce se vratiti ali je hvatao neopisiv strah.

Pitao se šta sada da radi. Da ide kod Josh-a nema šanse jer je on njen prijatelj, a ne njegov i naravno da će nju podržati, a od ostalih đaka koje je poznavao sve su bile devojke. Kod njih ne idem ni u ludilu. Bolje da se vratim unutra i pozovem moje i pitam ih da idem kod njih za raspust. Kada je rešio da će pozvati svoje krenuo je nazad u internat, ali nije trčao već je lagano hodao sa rukama u džepovima.

Rover je ponovo dotrcao do njega vukuci povodac za sobom.
Pogledala je po praku i potrcala u pravcu u kom je otrcao Rover.Nije mogla da veruje da je bukvalno pobegao od nje. Kao da sam postala zarazna. Pomislila je tuzno.

Pogledao je u psa i povodac. "Rovere šta je sa tobom? Rekao sam ti da ideš. Hajde idi kod nje." Kada se pas nije ni mrdnuo čučnuo je pored njega u polako ga gurnuo da krene ka pravcu iz kog je došao. "Idi molim te. Neću da je sretnem. Idi." Molio je životinju da se pokrene, ali ga ona nije slušala i samo ga je liznuo po licu kao odgovor na njegove molbe.

Videla ih je.Ocekivala je da ce ponovo biti besna ali je bila neverovatno tuzna.Dosla je cutke do njih i uzela povodac. "Mislim da idemo kuci." rekla je Roveru a zatim pogledala u Luke-a "Cao." rekla je nesigurno jer joj je bil o glupo da ga ne pozdravi.

Stegao se kada im je prišla i nastavio je da gleda u psa, ali ne i u nju. "Ćao," promrmljao je i pomazio Rovera, "Ćao mali."

I dalje je gledala u njega i nije mogla da se pomeri.Nije verovala da je nesto moze toliko zaboleti,kao taj njegov gest.Jedan deo nje je zeleo jednostavno da pobegne i da ga casti hladnocom,ali drugi deo je hteo da ga zagrli i ponovo oseti njegove ruke oko sebe,osetiti sigurnost. Sa tim je gotovo.Zeznula si stvar Emma,pomiri se sa tim.

Izbegavao je da je pogledao jer nije znao šta će osetiti, ako samo jednom pogleda u njene oči. Ustao je i dalje gledajući u Rovera, a ne u nju. Nije mu bilo sve jedno. Bila je ispred njega, a on nije mogao da je dodirne, a želeo je to. Da bi zaustavio sebe gurnuo je ruke u džepove od duksa. Ponašaj se normalno. Kaži 'ćao', okreni se i idi.

Ugrizla se jako za donju usnu koja je pocela da podrhtava,da je osetila ukus krvi u ustima. Vala neces pred njim plakati! naredila je sama sebi.Fizicki bol je mnogo lakse podneti neko emotivni.Pred ocima su joj stalno iskrsavali njihovi zajednicki trenutci,kako joj je pomogao kad je uganula zglob,kad je pitao da izadju zajedno,kad je prvi put poljubio,kad su 'pali' u reku. Prestani!Prestani!Prestani!

Stezao je ruke u pesnice u džepovima sećajući se prve šetnje po parku, a onda i druge i treće. Uhhh ne mogu da je izbacim iz glave. Podigao je pogled i pogledao je. "Pa... mislim da bi... trebalo da... krenem."

Klimne glavom i skrene pogled na drvece u parku. "Da...pa...vidimo se na casu." Glupaco sad je raspust. Pomislila je ljutito. Pa sta me uopste briga sto je raspust,i onako se ranije verovatno necemo videti. Uzdahnula je.

"Hmmm... da vidimo se... na času. Posle raspusta." Skrenuo je pogled. Kako glup odgovor.

"Da...posle raspusta." ponovi ravnim tonom bez emocija.Bila je nekao otupela,ponovo je sve bilo sivo,kao i ranije.

Ponovo je pogledao u nju. Nije mu bilo svejedno što je tako hladna prema njemu. "Emma..." Počeo je rečenicu i čim je započeo prekinuo je. Šta da joj kažem?

Kad je pozvao momentalno ga je pogledala u oci. Previse zeljno.Obuzdaj se! Nije znala zasto je ucutao,i nije bila sigurna da li da ga podstakne da nastavi ili bolje da cuti.Grizla je usnu i dalje gledajuci u njega.

Lepo se izvini. Nije tačno ono što je rekla i sam to znaš. Bio si joj prvi. I nije tačno da ti je svejedno sa kim će ona spavati. Opustio je ruke iz pesnica u džepovima. "Izvini za ono sinoć. Nisam mislio ono što sam rekao."

"Nisam ni je,mislila ono sto sam rekla i nadam se da to znas." kaze tiho.Pa i ovo je nesto zar ne? U sustini nije je uvredilo toliko sto je rekao da ga bas briga sa kim ce spavati koliko je uvredilo samo pitanje da li on njoj nesto uopste znaci. Kako dodjavola da mu pokazem koliko mi znaci ako ono do sad nije bilo dovoljno.Ne znam da li mogu da ga volim vise,ili da mu pruzim vise.Daj osvesti se samo hoce da se izvini,gde si ti otisla.

"Znam. Bila si besna i shvatam, a i znam da nije istina." Gledao je u nju pitajući se šta dalje. I šta sad? Da je pitam da mi se vrati i da opet strahujem od toga da nisam dobar za nju? Bolje ne.

"Pa drago mi je da shvatas,problem je sto ja uopste ne shvatam zasto si me uopste ono pitao?" kaze trudeci se da zvuci pribrano mada nije bila sigurna koliko je uspela u tome.

"Pa stvar je u tome da..." Prekine rečenicu ostavljajući je da visi u vazduhu. "Ja... Pa ja uvek kažem nešto pogrešno. Jesam rekao da mi nije stalo što nisi rekla svojima za mene, ali je to laž. Stalo mi je. I još kada si rekla da nisam dovoljno dobar... Pa možda je bolje da nađeš boljeg."

"O tome se radi?" kaze nekako piskutavo,glasa viseg za nekoliko oktava nego obicno,pa duboko udahne "Prvo nisi ti taj koji kaze nesto pogresno nego ja.Jos od onda u mojoj sobi kad sam lupnula ono za modela ili sta sam vec rekla na kaucu.Drugo da si tako rekao rekla bih im,iako to ne bi donelo nista dobro ni meni ni tebi,ali svejedno.I trece to nije moje misljenje,ti si previse dobar,ali njima niko ne bi bio dobar.Sta mislis zasto se Anna jos uvek nije udala? Imala je nekoliko prosidbi ali otac i brat su nepodnosljivi i na kraju se potpuno okanila toga." slegne ramenima.Na ovo zadnje nije imala sta da mu kaze.Spustila je pogled gledajuci u zemlju,a onda pogledala u Rovera.

Gledao je u nju ne znajući šta da kaže. "Ja... Pa možda i ti odustaneš od toga kao i ona i šta, ako ja hoću nešto više? Ništa od toga. Tako da je bolje da prekinom sada dok... pa dok mi nije toliko stalo do tebe da ne mogu da živim bez tebe."

Pogledala je ponovo u njega gutajuci knedlu,pa slabasno klimne glavom "Da...bolje." kaze trudeci se da zvuci hrabro,medjutim i u te dve reci moglo se osetiti da joj glas podrhtava.