First topic message reminder :

Park ^^

Pošto je posle škole otišao kući i bilo mu je dosadno rešio je da malo izađe na svež vazduh i tako je došao do parka. Uputio se ka skrivenom mestu kod reke koje je obožavao.

Dosla je do sredine parka pitajuci se da li da ide dalje ili ne,ali je oducila da ostane tu neko vreme.Umesto da sedne na klupicu sela je na travu na jedan deo koji je bio osuncan uprokos visokim krosnjama.

Išao je laganim korakom sa rukama u džepovima i uživao u prolećnom mirisu cveća. Na putu do reke primetio je nju kako sedi na travi, ali nije znao da li da joj priđe ili da nastavi svojim putem.

Podigla je glavu prema suncu i zatvorila oci.Prijala joj je toplota na licu.

Odluči da ipak nastavi dalje. Priznao je sam sebi da je kukavica i da nema hrabrosti da joj priđe.

Otvori oci i vidi ga nekoliko metara ispred sebe pa resi da se isunja i ode na neko drugo mesto,polako ustajuci.

Spusti pogled tužno. Da, kukavica sam i to sa razlogom. I meni će Rafael da priča nešto. Nema on pojma. Idiot. Nastavi svojim putem. Dođe do reke i zagleda se u vodu.

Taman je krenula prema izlazu trudeci se da bude sto tisa da je ne cuje kad joj zazvoni telefon.

Čuo je njen telefon, ali se nije okrenuo jer je znao da ona odlazi samo zbog njega i gde je bila tu svrha da se trudi.

Pogledala je ko je i odbije poziv,pa ugasi telefon i odluci da sedne na klupu.Nije zelela da bezi vise,kakva korist od toga.Sela je na obliznju klupicu.

Skrenuo je pogled sa reke i krenuo ka skrivenom mestu gde je bilo puno cveća, seo je na klupu i ubrao jedan cvetić.

Sedela je na klupici i razmisljala.Volela je da ima nekolko trenutaka sama za sebe da moze na miru da razmislja.

Gledao je u cvetić svestan njenog prisustva zbog kog nije mogao da misli na ništa drugo osim na nju.

Planirala je da razmislja o skoli,o tatinom predlogu da se preseli za stalno kod njega,o nekim stvarima sto joj je Amy pricala,ali je sve to jednostavno ostalo po strani i mislila je samo na njga.Sta je bilo i sta je moglo da bude...

Pitao se da li je njoj put pomogao da ga zaboravi i da li bi možda on trebao otići na jedan. Da to ću uraditi. Završiću sa školom i idem na put. Negde daleko.

Pocela je da vrti pramen kose suzbijajuci potrebu da skrene pogled na njega.

Zadenuo je cvetić za gornji džep svoje jakne koju je obukao kada je dunuo vetrić. Pa kad ne mogu njoj da te dam, onda ideš sa mnom kući.

Razmisljala je o svojoj ljubomori.Nije bila osnovana.Nikako nije imala osnova za ljubomoru.Ona nije bila u vezi sa njim,ona mu je rekla da je ostavi na miru i nije imala pravo da bude ljubomorna,ali joj je opet sve to smetalo.

Ustao je sa klupice rešen da ide kući. Morao je da smisli šta će da radi sa Ellom. Ne bi bilo lepo da je ispali, ali nije želeo da izađe sa njom. No dobro. Izdržaću valjda jedan sastanak. Sat vremena i idem. To je dosta za prvi sastanak koji će ujedno biti i poslednji.

Kai.Arwen wrote:Mnogi kada se razocaraju tesko pustaju druge u svoj zivot nakon toga

"Da,znam to.Ali,jos uvijek nisam nasla nacin kako da to uradim." slegne ramenima.
"A onda pomislim,'zasto mi treba neko?'.Imam roditelje,Raven,Aleca..."

Oh, da *nasmije se i spusti glavu*
Pa, bolje je imati uzi krug prijatelja kojima vjerujes nego orevise njih ali niko pravi

"Istina." nasmijesi se.
"Mozda jedan dan uspijem da predjem preko toga i nastavim sa svojim...pa,starim zivotom." nasmije se.
"Ali,necemo vise o tome."

"Ja sam ispricala toliko toga osebi,a ne znam nista o tebi...Nije fer.." nasmije se.

*nasmije se i pogleda u nju*
Pa ja, dolazim iz LA-a, najmladi sam u porodici imam sestru i brata koji su stariji od mene. Obozavam glumu, i sve vezano za dramu, mrzim licemjerstvo i eto, ne znam sta vise *pokusao je sto manje govoriti o svom zivotu koji je skrivao*

*Nasmijesi se*
"Aa zavidim ti." nasmije se. "Ja sam uvijek zeljela stariju sestru ili brata..."

I nije bas tako bajno kada si mali, ali s vremenom dodemo na isto *nasmije se*