First topic message reminder :

Park ^^

"Pa da joj pomognem", nasmejao se i bacio Roxy njenu lopticu da se igra.

"Pomozi joj." Nasmesila se pa je pocela da trci za Roxy.

"Pa nisam baš planirao i sebe da izmorim", nasmejao se i potrčao za njima.

Smejala se dok je bezala od njega."Ali ja jesam."

"Sebe ili mene?" Nasmejao se trčeći za njom.

"Tebe naravno." Nasmejala se i dalje trceci.

"A što mene?"

"Pa...eto." Nasmejala se.

Nasmejao se i 'zgrabio' je oko struka čim ju je stigao.

Nasmejala se hvatajuci dah,jer se zadihala od trcanja.

"Pa... što, mene?" Nasmejao se.

"Eto...onako." Nasmejala se.

Zavrteo je glavom smešeći se.

"Neces me pustiti?" Upitala je tiho jos uvek mu okrenuta ledjima.

"Kad mi se povrati snaga", zakikotao se.

"Treba puno napora za to." Rekla je smejuci se dok je Roxy dotrcala do njih.

"Ne, navikao sam ja da trčim." Poljubio je u vrat pa je pustio.

Nasmesila se i bacila Roxy ponovo stap pa se okrenula ka njemu."Znam to." Zagrlila ga je. "Moj fudbaler."

Opet ju je zagrlio "Kako to lepo zvuči. Divan je osećaj biti tvoj."

Nasmesila se veselo."I ja sam tvoja." Rekla je nezno. "I to je divan osecaj."

"Jeste. Osećaj da si samo moja je prelep."

Nasmesila se siroko i strasno ga poljubila.

Uzvratio joj je poljubac, mada ga je iznenadila sa 'jačinom'.

"E pa to neka bude 'tvoja' osmeh i poljubac." Namignula mu je.

Nasmejao se "Važi."