First topic message reminder :

Park ^^

Pogledala ga je i ustala za njim cvrsto stezuci Roxy-in povodac. "Ne znam jos ni kada idemo." Rekla je tiho.

"Pre nego što pođeš dovedi Roxy kod mene."

"Roberte nemoj da budes ljut." Rekla je pomalo ocajno. "On mi je samo prijatelj i osecam obavezu da mu pomognem koliko mogu.Uzasno je kada se ne secas nikoga,ne zna ko je,ne zna ko mu je sestra,ne zna..." Presla je rukom preko cela.

"Hoćeš li je ti dovesti ili da ja dođem po nju?" Čučnuo je i pomazio psa. Nije hteo da je sluša.

"Da li me uopste cujes?" Upitala je,tuzna i besna u isto vreme.

Ignorisao je njeno pitanje "Doćiću ja po nju."

"Ne mozes da me ignorises!" Rekla je sada besno.Osecala je obavezu da ide sa Monicom i Jaydenom jer je obecala i jer je htela da pomogne,ali nije mislila da ce on ovako da reaguje.

"Samo mi javi da dođem kad Tom nije tu."

Nije mogla da veruje da ce tek tako da je ignorise."Uredu povedi je odmah." Rekla je dok je bolelo u grudima i zbog njegove hladnoce i zbog toga sto ocigledno mora da se odrekne Roxy. Becila mu je povodac dok su joj se suze skupljale u ocima. "Ne moras da dolazis i da me nepotrebno gledas." Reci su izasle kroz zube. "Mogla sam jesnostavno da ti kazem da idem kod oca na par dana,ne bi znao razliku,ali ne,necu ja da lazem,ja htela da budem iskrena,predpostavljala da ces razumeti."Odmahnula je glavom i pogledala ih jos jednom oboje,a zatim krenula ka izlazu iz parka.

Ćutke je slušao sve što mu je rekla. U neku ruku bilo mu je drago što ga nije slagala, ali ga je ipak bolelo što je obećala nekom da će ići na put. I to ne 'nekom' već drugom dečku. Bilo ga je briga što se on ničeg ne seća. Znao je da je to ružno sa njegove strane, ali tako se osećao. Uzeo je povodac, ali je podigao Roxy sebi u naručje i pogledao za Karlom dok je odlazila.

Kada se malo udaljila od njih dala se u trk misleci da ne moze da je vidi i otrcala do svog auta.Suze su joj se prelile iz ociju i ruka joj je drhtala pa je jedva uspela da otkljuca auto i sedne unutra.

Gledao je za njom i primetio je kako trči do kola. To mu se nije svidelo jer se previše naprezala za jedan dan. Krenuo je sa Roxy ka svojim kolima. "Pa možemo reći da je tata opet zeznuo stvar sa mamom."

Pas ga je pogledao i zacvileo u neki znak potvrde.
Karla je obrisala suze i duboko udahnula paleci auto.

"Znam, moraćemo da sredimo stvari i ti ćeš mi pomoći."

Pas je ponovo zacvileo.
A Karla je upalila auto i otisla kuci.

Pomazio je Roxy i ubacio je na zadnje sedište svog auta. Seo je unutra i odvezao se svojoj kući.

Dodju Robert i Karla.

Odvezao je Roxy i pustio je da trči.

Gledala je za njom."Valjda nece da se izgubi." Nasmejala se.

"Neće, ona je pametna."

"Jeste." Nasmesila se veselo i uhvatila ga za ruku.

Roxy je trčala ispred njih, a oni su krenuli za njom.

"Tesko da sa njom mozemo da odemo na 'nase' mesto.Ona voli svuda da trci."

Nasmejao se "Pa možemo je vezati na nekoliko minuta."

"Nema veze,mozda se izmori,pa prestane da trcka."