Nasmeje se "Pa zao mi je ali ne uskacem ja bas tako lako."

"A kad uskočiš, iskačeš li lako ili isto tako teško?" Smeje se.

"Pa zavisi koliko sam se umorila." smeje se

Smeje se "Znači sve zavisi od šefa?"

Klimne glavom "Izgleda da se sve svodi na to." nasmesi se

"A mogu li da upoznam tog šefa?"

"Ne znam bas koliko je to pametno." smeje se

Smeje se "A što nije pametno?"

"Pa mucni tom lepom glavicom,pametan si ti." smeje se

"Da nije možda šef lepši od mene?"

"Ma dusice ko moze da bude lepsi od tebe?" smeje se

Nasmeje se "Ti."

"O pa hvala." nasmesi se "To je veliki kompliment."

Smeška se "Nema na čemu."

"Nego sta cemo sada da radimo?" nasmeje se

"Pa... sada ćemo da idemo u školu," smeši se.

Pogleda na sat pa se zamisli i pocne da se kikoce "Potpuno sam izgubila iz vida koji je dan."

Smeje se "To je onda dobar znak. Još danas i posle raspust."

"Zasto je dobar znak?" upita smejuci se i ustane "Moram po torbu i da se presvucem,mislim da ne mogu ovakva u skolu."

"Pa gubiš pojam o vremenu kada si sa mnom," smeje se. "Slažem se. Moraš da se presvučeš."

Nasmeje se "Ma sva se gubim kad sam sa tobom." namigne mu "Nego znas ja sam sinoc stekla utisak da ti se svidja haljina a sad me ponovo teras da se presvlacim." isplazi mu se jer je i sama znala da se mora presvuci,prvo jer ovakva haljina bas i nije prikladna za skolu,a drugo jer je pola skole sigurno sinoc bilo u klubu i kad bi se pojavila tako obucena sve bi bilo jasno,ali volela je da se zeza sa njim.

Smeje se "Pa rekla si da, ako se izvinim haljini da ću moći da ti je opet skinem. Ja samo radim ono što si mi rekla. Znaš mogu da budem jako brz u svlačenju."

Ponovo pogleda na sat. "Da ne zakasnimo mi u skolu" podigne obrve smeseci se

"Nećemo, ako odmah pođemo kod tebe da ti skinem tu haljinu," smeška se.

"A ti bi to kod mene?" smeje se "Pa ja idem kuci da te sacekam,a ti se spremi za skolu,i onako ne mogu ostaviti svoj auto kod tebe." nasmeje se "Moze?"