Digne obrvu i nasmeši se uglovima usana. "Znaš da se braniš."

Slegne ramenima smeskajuci se "Samo pronalazim 'rupe u zakonu'".

"A koliko si plaćena da ih pronalaziš?" Smeje se.

"Pa ne znam,valjda zavisi od toga koliko ih pronadjem." smeje se

"A koliko si ih pronašla?"

"Samo par." nasmeje se

"A za koga radiš?"

"Za nekog razmazenka." smeje se

Nasmeje se i digne obrvu. "A je l'?"

Smeje se i klimne glavom "Da.Mnogo je samovoljan,znas kako je kad je neko razmazen." zavrti glavom neodobravajuce,ali se smeska.

"Mora da je jedinac čim je toliko razmažen?" Smeška se.

"Cini mi se da jeste." klimne glavim i smeje se.

"Pa kako to da ti se čini? Ne znaš za taj podatak?" Smeška se.

"Boze Roberte ja ne ulazim u privatne stvari svog sefa." smeje se

Smeje se "A gde ulaziš?"

Pogleda ga i izvije obrve smeseci se "Pojasni."

"Nema tu pojašnjavanja. Pitam gde ulaziš?" Smeje se.

"Pa ulazim na mnoga mesta...u kucu,u kadu,u skolu,u bastu,u sumu...mogu ovako u nedogled." smeje se

Smeje se "Ne mislim na to. Već na šefa. Gde ulaziš kod njega?"

"U kancelariju." kaze savrseno nevino "Gde bih trebala?" suzbija smeh.

"Pa šta znam?" Smeje se "Možda u krevet."

Zavrti glavom "Razocarana sam samo da znas." kaze smejuci se

Spusti ruke na sto i nasloni glavu na njih smejući se. "A što si razočarana?"

"Pa sto mislis da ne bih dobila posao bez toga" isplazi mu se.

Smeje se "Ma ja sam mislio da posle posla uskočiš kod njega u krevet, a ne pre."