First topic message reminder :

Home sweet home

Odmahnuo je glavom "Nisam manijak i neću da te ubijem."

"Drago mi je da to cujem." Nasmesila se.

Nasmejao se "Jesi li popila čaj?"

Popila je jos par gutljaja koliko joj je ostalo. "Sada jesam." Nasmesila se.

Nasmešio se i pružio ruku da mu doda šoljicu.

Dodala mu je soljicu."Hvala."

Uzeo je šoljicu "Nema na čemu."

"Do kada mozes ostati?"

"Do večere. Onda moram kući. Mama pravi večeru i dolaze nam tetka i teča sa decom."

"Aha." Klimne glavom. "Onda sada nemamo vremena za neki film."

"Mogu da dođem kasnije," nasmejao se uglovima usana. "Tvoja soba nije toliko visoka kao u bolnici."

Nasmesila se."Dosao bi?"

Smešio se "Došao bih."

"Pa onda dodji." Nasmesila se. "Ostavicu otvoren prozor,a merdevine su u garazi."

"Već sve znam," nasmejao se.

"Pa moram da te podsetim." Nasmesila se.

"A što moraš? Misliš da i ja imam amneziju?" smešio se.

"Pa nikad se ne zna." Nasmejala se."Nisi se dugo pentrao po prozorima,bar ne po mom."

"Pa, ako nisam po tvom onda znači da nisam ni po ničijim. Jer samo se na tvoj penjem."

Nasmejala se."Pa ne znam ja sta ti,Rafael i Rebeca sve radite kad vam je dosadno."

Nasmejao se "Pa dobro to. Tačno je, ali se ne penjem po tuđim prozorima."

"Dobro to." Ponovila je smeseci se."Lepo sto imate neku granicu." Isplazila mu se.

"Pa nije to granica," nasmejao se. "Peli su se oni, ali ja nisam hteo jer sam se setio tebe."

Nasmesila se."Gde su se peli?"

"Kod neke Rebecine drugarice. Tvrdila je da ne može niko da je uplaši i oni su rešili da joj dokažu da oni mogu."