First topic message reminder :

Šuma XD

Nasmeši se i krene za njom pa odu.

Stigla je do šume. Nije bilo nikoga osim životinja. Sjela je ispod obližnjeg drveta i uživala u miru i tišini. Slušala je ptičji pjev u obližnjim krošnjama, hujanje povjetarca koji prolazi kroz šumu i uzburkava mirise, topot šapa raznih životinja koji traže skrovište vjerojatno zbog njezinog prisustva. Sunce je prilično sjalo, ali zrake sunca nisu dosezale do poda, nisu se uspjele probiti kroz gusto granje drveća. Samo bi pokoja zraka uspjela osvjetliti zemlju ne daleko od nje. Zatvorila je oči i opustila se.

Prošla sam kroz šumu do plaže.

Dođe skupa sa Damonom."Mislim,da bo najbolje,da lovim ono što skoro uvek lovim."

"Lovi, ja te čekam ovde." Naslonio se na jedno drvo.

"Nisam ni očekivala,da češ iči sa mnom," nasmešila mu se i krenua glubje u šumu.Hodala je oprezno i pažljivo posmatrala svaki dio šume.

Odmahnuo je rukom kao da oko toga i nema rasprave. Neće piti životinjsku krv sve dok ima ljudske zalihe krvi u kući.

Nakon par koraka videla je ono što je tražila.Pumu.Nasmešila se i spremila se za napad.Krenula je vampirskom brzinom prema njoj i odmah je onesposobila i počela,da pije krv iz nje.

Slušao joj je misli i pratio šta radi. Sviđalo mu se kako napada. Bila je tako graciozna i brza, a i vešta u lovu svog plena.

Kad je popila poslednju kap krva,odbacila ju je.Popravila si je odječu i krenula nazat.Na putu nazat si je još obrisala usne od krvi.

"Pa moram priznati da si baš dobra u lovu." Rekao je normalnim glasom iako ona nije bila tu. Znao je da ga čuje.

"Hvala," rekla je sa osmehom i izašla iz šume."Učila sam od najboljeg."

"A to je tvoj tata, zar ne? Edward."

"Da,tata." Kimnula je i setila se,da se več dugo nisu ni videli ni čuli.Ako se oni nisu setili mene,da postojim,ne trabm se ni ja njih. Razmišljala je u sebi i zatim odmahnula glavom,da otrese misli.

"Hoćeš da idemo u grad, da se malo zabavimo?"

"Da,moožemo.Nisam bila u gradu več neko vreme," nasmeši se.

"Nisam ni ja. Prijaće nam izlazak."

"Mislim da hoče." Stegne ruku,da uhvati njegovu i tad osjeti istu slaboču od ujutro.Brzo si je stavi ruku na usta kako ne bi slučajno povratila.

"Auć", pogledao je u nju pridržavajući je. "Da li ti je dobro?"

Samo je klimnula glavom jer se bojala progovorit,da joj ne bi postalo lošije.

"Hajde da sedneš", obgrlio ju je oko struka i polako spustio na zemlju. "Savi kolena i nasloni glavu između njih."

Sjela je na zemlju,uradila tako što joj je rekao i ruke je stavila ispod kolena.Počela je razmišljat u sebi.Zašto mi je tako loše? Da nisam valjda od svih životinja baš neku 'bolestnu' pronašla.

Seo je pored nje i pogledao je. "Hoćeš da idemo kod tvog dede da te pregleda?"

"Mogli bismo.Ali kako ču mu objasnit,da si ti sa mnom?" podigne glavu.

"Pa, ako će ti biti lakše mogu da te odvezem i sačekam dalje od kuće. Tako nećeš morati da objašnjavaš."