"Pa ne znam koliko sam ja umorna." Nasmesila se i isplazila mu se.Svidjalo joj se kako je to rekao.'Tvom vereniku...nasa kola.' ali i dalje je imala neki strah od voznje tudjih kola,iako je rekao da su sad i njena.Znala je da ce njeni poludeti kada im kaze da se vencala i bila je svesna cinjenice da je vrlo moguce da joj otaca,ako ne sam,onda pod uticajem brata uskrati nasledstvo ili izdrzavanje,a poslednja stvar koju je htela bila je da je Luke izdrzava.Ujak Max bi rado to preuzeo na sebe ali nije zelela sada da ga opterecuje tim kad je usred turneje. "Samo ti vozi." Rekla je i pogledala kroz prozor.

Nasmešio se "U redu," znao je da se boji da vozi kola. Plašila se da im nešto ne uradi, ali njega nije bilo briga za kola. Samo je želeo nju da usreći. Ona mu je bila najvažnija i sve bi uradio zbog nje. Zakopčao je svoje pantalone i uzeo majicu da se obuče.

Navukla je svoj ves i spustila haljinu pa se prebacila na suvozacevo mesto.

Nasmejao se i uradio isto što i ona. Prešao je na svoje vozačko mesto i upalio kola.

Naslonila je glavu na prozor gledajuci napolje.

Dao je gas i odvezao ih nazad u internat.

Emma i Luke dodju u opstinu.

Sekretarica im je rekla da malo sačekaju pa su seli.

"Nikada nisam volela da se bavim nekim administracijama." Nasmesila se.

"Nisam ni ja, ali sam radio neke stvari za tatu pa sam se navikao."

Klimnula je glavom."A valjda je to moja 'umetnicka' priroda." Nasmejala se. "Znas da oni ne vole nikakve papire da sredjuju."

Nasmejao se "Znam ljubavi." Opštionar ih je primio, pregledao sve papire i zakazao im venčanje za nedelju u 15h.

Nasmesila se kad su izasli iz njegove kancelarije. "Pa to smo sredili."

Klimnuo je glavom "Jesmo. Sad idemo kući."

"Vazi." Nasmesila se i krenula prema kolima.

"Samo bih hteo da te zamolim za jednu uslugu, ako može? Posle neću imati vremena."

"Naravno.Reci." Pogledala ga je pitajuci se sta hoce da je zamoli.

"Kad budeš išla da kupuješ novi veš za uz venčanicu i za našu prvu bračnu noć, nemoj da vodiš moju majku sa sobom."

Pogledala ga je a potom prasnula u smeh. "Uredu." Rekla je kroz kikot. "Mogu li da pitam,zbog cega konkretno? Mada nisam ni mislila da je vodim sa sobom,to je malo..." Slegla je ramenima ne zavrsivsi recenicu.

Gledao je u nju sa podignutom obrvom "E baš zato što je to... hmmm... UVRNUTO. Neću da ti ona priča šta da kupiš jer to uzbuđuje muškarca," namrštio se. "Sa modelima nek radi šta hoće, ali nama ne mora da se meša baš u sve."

Nasmesila se."Ne boj se,to cu uraditi sama."

Nasmešio se "Hvala."

"Sve za tebe." Nasmesila se.

"Hajdemo sad kući. Što pre završimo sa tim pre ćemo se odmoriti."

"Slazem se." Nasmesila se. "A i moram sada da vidim skice....A kada sam kod skica,zasto mi nisi rekao da ponekad crtas svecane haljine?"