"Dobro" smeje i pojede ga.

Smeje se "Jesi dobro?"

"Pa za sad jesam" smeje se.

"Ne brini imam protiv otrov tu negde" smeje se

"Bolje ti je da znaš odmah gde je" smeje se i jede.

Nasmeje se i uzme i ona jedan kolac "A sta cemo ako i meni ne bude dobro?"

"Ne znam.Al veroatno če Luke primjetit da te nema pa če doči pogledat dal si još živa."

Smeje se "Da verovatno hoce."

Smeje se "Vidiš,ne trebaš se brinut oko toga."

"Naravno da ne trebam" nasmesi se "Nemas pojma koliko sam srecna,on je stvarno divan."

Nasmeši se "Baš mi je drago zbog toga.A i na obrazu ti se vidi da si srečna sa njim."

Nasmesi se "Zar se tako lako vidi?"

"Da" nasmeši se."Svi koji te znaju več neko vreme bi rekli isto."

"Pa nema ih puno koji me znaju neko vreme" osmehne se.

"Al ipak jih imaš nešto" nasmeši se.

"Pa imam ih sasvim dovoljno" zagrli ga.

Nasmeši se na to i uzvrati zagrljaj.

Udalji se od njega "Sledeci vikend moram kuci,imamo neko okupljanje,otkud znam" prevrene ocima "Trebala bih da se vratim u nedelju uvece."

"I koliko vidim,ne ide ti se baš,jel tako?"

"Ne ide mi se uopste." uzdahne "Znas koliko mrzim takva okupljanja i te otmene gluposi"

"Znam koliko mrziš.Izdržat češ onih par dana i da pokažeš da si vesela" nasmeši se.

Nasmeje se "Ovde mi je mnogo lepse nego kuci.Jesam li ja normalna?" pogleda ga "Svi jedva cekaju da odu odavde,a meni se ne ide kuci." nasloni glavu na naslon kauca.

"I meni je lepše ovde nego kod kuče.Jesi ti normalna." Nasmeši se "samo izgleda da ti imaš razlog zašto ti je ovde lepo.Ostali imaju svoje razloge doma."

Klimne glavom "Da,verovatno je tako." nasmesi se "Ali to nije samo zbog Luke-a,cak nije ni samo zbog tebe.Mada stvarno uzivam u drustvu vas dvojice,ovde mi je jednostavno mnogo mirnije nego kuci,i ne moram da se brinem da ce neko poceti da mi prigovara,jednostavno mogu da se opustim,konacno".

"Da" nasmeši se. "Osečaš se slobodno i zbog toga ti je bolje ovde."