First topic message reminder :



Ian O'Shea

"Ne bih nista zelela vise nego da idem sa tobom u New York.Radovala sam se tom putu vec neko vreme." Rekla je iskreno.

Gledao je u nju "Pa šta te sprečava da pođeš sa mnom?"

Razmislila je o tome.Predpostavila je da je u stvari nista ne sprecava,osim nekog njenog osecaja krivice."Izgleda nista." Rekla je ne videci razloga da ne ide.

Oči su mu zasijale od sreće. Nasmešio joj se "Jedva čekam da opet budemo sami. To mi nedostaje."

Nasmesila mu se i zagrlila ga."Nedostajao si mi.Imam osecaj kao da su prosli meseci.Htela sam da te zovem,ali nisam se usudila."

Nasmešio se grleći je. "I ti si meni. Samo na tebe mislim. Deluje mi da je kuća puna uspomena na tebe. I ja sam hteo da te zovem, ali sam mislio da to nije pametno."

Zmurila je i disala duboko cvrsto ga grleci."Volim te Iane.Nemas pojma koliko te volim." Rekla je tiho.

"I ja tebe, Sofia." Nežno ju je grlio oko struka. "Da li još uvek važi onaj ručak za nedelju?"

Nasmesila se."Ako zelis.Rekla sam svojima da ne mozes da dodjes,reci cu im da si promenio planove."

"Naravno da želim", nasmešio joj se. "Reci im."

"Hocu." Poljubila ga je."Mozda bismo trebali da se obucemo."

Nasmejao se "U pravu si. Trebali bismo da se obučemo."

Polako mu je zakopcala kosulju i poljubila ga nezno,a onda spustila svoju bluzicu i ustala sa stola kako bi mogla da obuce pantalone.

Smešio se dok ju je gledao kako mu zakopčava košulju. Podigao je svoje pantalone i zakopčao ih.

Taman je zakopcala pantalone i kais i zagrlila ga,kad je cula neki vrisak i lomljavu.'Gospodjice ne smete ulaziti...' Maria je zaustavljala.Okrenula je glavu ka vratima i videla neku plavusu koja se naslonila na vrata i tesko disala.

Smešio joj se grleći je pa je pogledao u vrata. Pustio ju je i otišao do Lois. "Lois šta se desilo? Zašto si došla ovde?"

Stajala je ne znajuci sta da radi.Lois je mahala rukom ispred lica kao da zeli da se rashladi pa je Sofia zamolila Mariu da joj donese casu vode.Htela je da dodje i pokupi ono sto je polomila,ali nije znala kako ce reagovati ako joj pridje.Na podu je stajala razbijena staklena cinija sa cinilo joj se nekim kolacima.
'Rekao si da...da...da ste raskinuli.'

"Znam šta sam rekao. Pitam te šta ćeš ti ovde?"

'Donela sam kolace.' Rekla je placnim glasom i dalje se drzeci za vrata da ne padne.Nije mogla da veruje da je slagao,htela je da skoci na njega i svog ga izgrebe svojm svezim manikirom.Maria joj je donela vodu i ona je pocela da pije dok joj je ruka propisno drhtala.

"Znaš da ne volim da dolaziš u moju kancelariju i da ne jedem dok radim." Iznervirala ga je, nije očekivao da će doći u redakciju.

'A ona moze da dolazi...da...da...' Nastavila je da place nervirajuci se sto mora da se ponizava.Nije joj se to svidjalo i nije ocekivala da ce ovako da se ponasa i da je laze.

"Da, ona može da dolazi." Uzeo ju je za ruku da joj pomogne da sedne. "Bolje je da sedneš. Ne izgledaš baš najbolje."

Pogledala je u njega,pa u nju."Najbolje da ja idem." Rekla je tiho dok je Lois i dalje mrmljala kako je to nepravedno i kako moze da joj dopusta da ona dolazi kao da mu ona nosi dete i da je najbitnija,kako je bezobrazan i slicno.

Pogledao je u Sofiju i oblikovao usnama kako ga Lois ne bi videla. "Zvaću te kasnije." Okrenuo se ka Lois. "Bolje ti je da ćutiš o tome ko je bezobrazan. Da si nekog drugog ostavila kao mene ne bi te ni pogledao, a kamoli ti dozvolio da ostaneš u kući."

Klimnula je glavom iako nije znala sta da misli o tome.Zelela je da ga cuje,o tom nije bilo govora,ali joj je bilo zao te devojke,iako nije znala je li to zasluzila.
'Rekao si da si je ostavio,da ces da mi pomognes sa detetom,ti to ne mislis,ne mislis nista od toga!'