Ljudi zele vjerovati u cuda.Ljudi zato vjeruju u ljubav,u caroliju,u boga.Ljudi trebaju nesto sto ce ih ispuniti,i prnalaze nadu u necemu sto nema svoga dokaza da postoji,sto je nedokazano i neotkriveno.To ljudima pocne stvarati opsesiju.Jednom rijecuiju,ljudi su naivne budale.Neki od njih nisu.No ima i onih vecih.Kao sto je Chuck Bass.Ma daj,tom decku bi najradje obrijala ga na nulicu.Zivcira me.A uskoro ce proljece.Napokon.Vec se osjeca toplina.Ili je to sve produkt moje maste,vise ne znam ni sama.Jedva cekam kada se oblaci razidju,i kad sunce pocne milovati njezno kozu.Jedva cekam.Znate kako kazu,tko ceka doceka.Jutros sam na vijestima vidjela da u ovo vrijeme najvise je zaljubljenih ili onih koji su sami,bez ikoga,pa traze princa na bijelome konju.Kao ja naprimjer.Samo,ja sam u stanju naci samo konja,bez onog dijela s princem.Vazno je da Balir zato ima Chucka.Idu mi na jetricu kad ih vidim onako slatke.Najrade bi puknula od ljubomore.I Gossip Girl me zivcira,i Serena,i Nate,i Eric.Ma svi me zivciraju.Cudim se sto na vijestima nisu objavili da je ovo vrijeme kada se ljudi pocnu zivcirati kao ludi.Tako je.Bas bi trebali,Mozda mi se posreci da me neki kamerman snimi pa cu im reci sve sto im ide.I to ravno u facu.Samo preko TV-a.Bas hocu!

Nisam naišla na kamermana.Zato sam naišla na Serenu,u mome stanu.Opet ju je naj vjerojanije Dan doveo.Digao mi se zeludac od njih dvoje,zaljubljenih.
-"Hej Jenny,zar si tako brzo dosla?"-upitala me je,cak bi mogla reci da je zvucala razocarano.
-"Mhm,da"-odgovorila sam kratko i odmarširala u sobu.I uzela kekse sa sobom.Zatim je po obicau Serena usla.Bez kucanja.
-"Das mi jedan keks"-pitala me je,ljubazno,preljubazno.Ona je bila od onih cura koje su bile fujkavo ljubazne.
Htijela sam joj reci ne dam,uzmi si svoje.Ali nisam.
-"Izvoli"-ponudila sam je.
Odjednom je i Dan usao.
-"Hej,sis"-
-"Hej.Dan"-
To je bio nas razgovor.I otisli su oni negdije.Mislim na Serenu i Dana.Odlucila sam otici do tate,na posao.Bar je on normalan.
------------------------------------------------------
Usla sam.U galeriji nije bilo nikoga,bas nikoga.Znam da on zna biti u backstageu,kako on to zove,Ali to je obicna soba za odmor.Otvorila sam vec izlizana i ruzna vrata sobe za odmor.I naisla sam na nesto jos groznije.Nesto sto nikada nisam trebala vidjeti.Fuj.
-"Jenny!!!!"-kriknla je Lilly,prekrivacuci se pokrivacem,ili sto god ono bilo..Da Lilly Van Der Woodsen.Serenina mama.I mojim tatom.Fuj.Zgadili su mi se.Buljila sam u njih.
-"Jenny...ja..ovaj.Pa zato nisi kucala?!"-izustio je moj tata.Oh,sad se treba i kucati,da vidis da ti se tata trosi sa majkom bratove cure.Jezik mi se spetljao.Odjurila sam van,uzela taksi.
-"Gdje cete ici?"-upitao me je vozac taksija,ruzni,debeli,s brkovima.Bas je bio gadan.
-"Sto dalje do bolje"-rekla sam.Ljuto.
-"Sto, problemi s deckom?"-probo se je nasaliti.Nije bas uspio.
-"Ne."-rekla sam kratko,a on je svoju ruznu,debelu glavu pokunjio i tiho nastavio voziti.
Kroz auto sam vidjela Natea.Htjela sam vozacu,onom ruznom debelom vozacu reci da stane,ali nastavio je voiziti.I bolje da je.Negdje gdje neecu znati nikoga.Gdje ce biti mir.

Otvorila sam oci.Jos je bio mrak,makar je bilo pola 6 ujutro.Otisla sam do frizidera,uzela veliku zdjelu sladoleda i sjela ispred TV-a i upalila ga.Kada sam u depresiji,ili kako Dan kaze,u PMS-u,uvijek jedem sladoled.Mislim,ne jedem ga u pola 6 ujutro.Ali nisam mogla spavati.A kada ne spavam nervozna sam.Zeljela sam zaplakati,ali bila sam suvise umorna da ista radim,osim naravno,jedem sladoled.I zaspala sam.Probudio me je bljesak fotoaparata.Da,Dan me je slikao sa žlicom u ustima,kako sam zaspala jeduci sladoled.
-"Hahahaha,Jenny,ovo ide na MySpace"-
-"Samo se usudi,gnjusni crvu iz masnih zemalja"-pocela sam ga naganjati po kuci.
-"Nikada me neces uloviti"-
-Nikada ne podcijenjuj nekoga"-uhvatila sam ga.-"Prva sam na tijelesnom u trcanju"i uzela sam mu fotoaparat.On je otisao na kavu sa Serenom,a ja sam otisla do trgovine.
-Shit,prokleto je hladno,sad cu opet izgledati kao Rudolph-pomislila sam.Bilo je bozicno vrijeme,snieg je polako padao,a moji prsti postajali sve crveniji.Bilo je divno,sve okiceno u zlatno.Voljela sam Bozic u New Yorku.Mozda ce i mama doci ovaj Bozic.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zazvonilo je ono malo zvonce na vratima trgovine koje se oglasi kada god netko udje.Tu je bilo toplo.Napokon.
-"Dobar dan"-oglasio se netko ispod pulta.
-"Umm...dobar dan?"-moje pozdrav je vise bio kao pitanje.
-"Ispod pulta sam,trazim ukrasni papir.Sto zelite?"-odjednom se jedna vitka,visoka,po izgledu stroga zena pojavila.Izgledala je kao uciteljica.Otresla sam glavu,jer sam se sjetila skole.-"Sto trazite,gospodjice"?-
-"Poklon za moga brata"-
-"Koliko ima godina?"-
-"18"-
Primjetila sam jedan auto koji se zaustavio ispred trgovine,i iz njega izasao jedan covjek u kaputu s aktovkom.Poslovan covjek.Meni poznat.Slican...Natovom tati?A zatim sam vidjela isto muskarca u kaputu,mladjeg.Vidjela sam Natea.
-Oprostite-rekla sam prodavacici i odjurila iz prodavaone,da izbjegnem Natea.Ali to je bilo nemoguce.
Sudarila sam se,SLUCAJNo, naglasavam SLUCAJNO s njime.
-"Hej,Jenny"-nasmijao se neodoljivo.
-"Hej,Nate"-moj osmjeh izgledao je retardirano,kao majmunu kojeg skakljas.I otisla sam doma,legla na kauc,i napokon,suza mi se spustila niz obraz.