Eli je gurnula svoje cebence,pa je ona bolje ususkala i sklonila joj pramen kosice sa lica.Devojcice su se ucutale,pa su i one gledale kroz prozor i zadremale,ona je i dalje posmatrala Fransou,oprezno da moze da skrene pogled ukoliko pogleda u njenom pravcu.

Kočija je stala ispred kuće i Fransoa je skrenuo pogled s prozora na dečake.

Pogledala je u Eli koja je pocela da se meskolji.Ruke su joj se ukocile jer su stalno bile u istom polozaju,ali nije joj smetalo dok god je Eli uz nju.

Polako je probudio Willija i rekao mu da ostane u kočiji da će se on vratiti po njega. Izašao je držeći Eda i pružio ruku Tanya-i.

"Hvala." Rekla je tiho kada je izasla iz kocije i polako odnela Eli u svoju sobu.Devojcice su protrljale oci i razmrdale se malo.

Dao je Edwarda Loli da ga odnese u njegovu i Willovu sobu, a on se vratio po Willa. Pogledao je u devojčice. "Možete same ili ćete sačekati da vas ja odnesem gore?"

'Mozemo same.' Klimnule su glavom uz smesak pa su pazljivo izasle uz pomoc kocijasa.

Uzeo je Willa i pošao sa devojčicama u kuću.

Ususkala je Eli i otisla da se presvuce,pa se vratila u kucu.

Smestio je Williama u krevet kod Edwarda i ušuškao ih, a onda je otišao da proveri devojčice.

One su sedele na krevetima,nasle porculanske soljice u kredencu,i lepo se zaigrale cajanke,vise im se uopste nije spavalo.

Nasmejao se i otišao po igračke koje su ostale u kočiji.

Kada im je to dosadilo ostavile su na stolu i legle.Posle su svi zajedno rucali,a uvece su dobili pricu za laku noc i iscrpljeni zaspali.

Fransoa je otišao u svoju sobu i zaspao čim je legao u krevet.

Sarah je bila umorna i cim su ona i Lola sve sklonile povukla se u svoju sobu i brzo se uspavala.

Gospođica Aurora ih je posetila narednog dana. Došla je na čaj na koji ju je Fransoa pozvao. Nosila je nežno plavu haljinu, kosa joj je bila puštena, a nekoliko loknastih pramenova bilo je zakačeno plavim šnalicama. Deca su u to vreme spavala pa je u kući bilo mirno i mogli su da pričaju. Ćaskali su o vinu, modi, kulturi, deci i o još nekoliko tema. Narednog dana Fransoa ju je pozvao da izađu u grad na ručak i ona je pristala. Za tu priliku nosila je zlatnu haljinu sa belom čipkom, a kosu je pokupila u punđu. Pošto mu je za ručkom bilo prijatno u njenom društvu pozvao ju je da sledeći put dođe kod njega kući na ručak pošto joj je nahvalio Lolinu kuhinju. Aurora je bila zadovoljna kako je napredovalo njihovo druženje i nadala se da će, ako nastavi tim tempom za koji mesec biti verenica gospodina Duboisa. Samo ju je nerviralo to što ona živi na selu i što mora da se vrati kući tako brzo. Za ručak u njegovoj kući obukla je svetlo zelenu haljinu, a kosa joj je bila spletena u pletenicu. Deca su bila mirna i čim su jela otišla su da se igraju, a Elenora je ostala sa njima. Aurora ju je malo uzimala u naručje kako bi mu pokazala da voli decu. Eli je bila mirna i igrala se sa njenim lančićem, smešila joj se i nešto gugutala pošto još nije progovorila. On se smešio gledajući u njih dve. Aurora mu se sviđala za majku njegove ćerke. Ona je otputovala narednog dana, ali je pozvala Fransou da joj dođe u posetu kako bi uzvratila njegovo gostoprimstvo. Još nedelju dana je proletelo tako brzo i pre nego što su i stigli da im nedostaju Simon i Fleur su se vratili sa svog medenog meseca iz Francuske. Bili su srećni. Put im je bio divan i super su se proveli. Svima su doneli poklone. Oboje su se složili da bi zbog Fransoe, a i zbog Simonovog partnerstva sa njim bilo bolje da kupe kuću u gradu kako bi mu bili blizu. Brinuli su za njega. Za početak su se vratili u kuću na selu za koju su se svi dogovorili da je ostave kao vikendicu. Kako bi mogli leti da idu tamo da se malo sklone iz grada. Čim su sva deca otišla kuća mu je postala prazna. Nakon par nedelja Simon je uspeo da kupi kuću koju je prodavao jedan od Fransoinih prvih komšija. Komšija im je prodao i vinograde za fabriku kao i svu ostalu imovinu pošto se selio. Za nedelju dana kuća je bila uređena po Fleurinom ukusu i svi su bili useljeni u svoje sobe. Fransoa im je išao u posetu par puta dok su još uvek bili na selu. Vodio je i Eli sa sobom. Nije se dugo zadržavao, par dana pa bi se vratio nazad. Nastavio je druženje sa Aurorom, a Simon i Fleur su primetili da se lepo slažu pa su počeli da 'kuju' plan kako da ih još više zbliže i da ubede Fransou da se oženi njome. Za početak su je pozvali da im bude gost na neko vreme, a i Fransoa ju je pozvao na krštenje svoje ćerke pa je ona prihvatila poziv. Fransoa je sve ugovorio i organizovao oko Elinog krštenja. Nije hteo da pravi 'cirkus' od toga pa je pozvao samo svoju 'porodicu'. Simona, Fleur, decu i Auroru, a tom spisku je i dodao svoje komšije Phoebe i Nicolasa kao i još neke sa kojima je bio u dobrim odnosima, a i znao je da su neke od tih žena bile bliske sa Sarah-om. Nije hteo da Eli kupuje haljinicu za krštenje već je jednog dana naredio Loli da ode na tavan i da nađe Sarah-inu venčanicu. Pozvao je krojačicu i rekao joj da želi da za njegovu ćerku napravi najlepšu haljinicu za krštenje od venčanice njene majke i da cena nije bitna. Nakon par dana krojačica je poslala haljinicu i on je bio zadovoljan. Dok ju je Lola oblačila on je bio u sobi i primetio je da je više puta pokušala da joj stavi neki medaljon dok je mislila da on ne gleda. Eli je već nosila medaljon koji joj je on kupio i u kom su bile sličice Sarah-e i njega. "Stavi joj i taj", rekao je gledajući u novine. 'Molim?' Lola se zbunila. "Rekoh stavi joj medaljon koji joj je majka dala." 'Ja...' "U redu je." Lola ju je lepo obukla i stavila joj oko vrata medaljon pa je oba stavila ispod haljinice. Fransoa je ustao i uzeo je pa se nasmešio detetu. "Lepa si kao princezica. Ti si tatina lepotica." Poljubio ju je u glavicu, a ona mu se smešila i gugutala samo dva slova 'ta'. Još uvek nije znala da lepo kaže reč 'tata', ali je znao šta ta dva slova znače. 'Šeširić joj na krevetu. Još je rano da joj ga stavljam.' "Dobro." 'Izvinite me', Lola je izašla iz sobe i otišla u kuhinju.

Dani su joj postali nepregledno dugi,stalno se molila samo da prodje jos jedan.Dok su deca bila tu jos joj je bilo i veselo.Nikada nije bila sama.Emma i Bella su uglavnom bile sa njom i Lolom u kuhinji,osim kad su se igrale same.Imale su milion pitanja i uvek su jedva cekale odgovor,pa su i Loli i njoj popravljale raspolozenje.Cesto je izvodila Eli i Edwarda u dvoriste i pricala im price oboma,obicno bi to bile bajke i njihovi junaci su obavezno imali imena Edward i Elenora.Cinilo joj se da im se price svidjaju.Bili su mirni i nisu se svadjali dok je pricala.Kada je bila sa njima nije se trudila da prica sa naglaskom i nepravilno,pricala je normalno.Setala ih je po vocnjaku koji je taman procvetao.Setali bi oko sat sat i po i onda bi ih vratila u kucu.Tako joj je bilo lakse da podnese to da je Fransoa sa Aurorom i da je to kraj.Nije mogla da joj nadje manu,barem ne na povrsini.Cinila se dobra prema Eli,bila je ljubazna i ljupka.Nocu je cesto plakala.Nije mogla da veruje da sada jos vise cezne za Fransoom nego ranije.Mislila je da je to nemoguce i da se pomirila da nikada nece biti sa njim,ali kada je videla kako ta zena drzi njenu kcerkicu nesto u njoj kao da je puklo.Celo posle podne je preplakala,a Lola je zavrsila njene poslove.Nije mogla da podnese pomisao da ce ta zena da stoji pored njenog muza,da stoji pored njene kcerke na njenom krstenju,to je bilo previse.Kada su deca otisla stvari su postale jos gore.Sada je samo cutala.Ako bi joj neko rekao nesto da uradi radila je to bez reci,bez ikakvih odgovora ili pogovora,samo bi se okrenula i donela sta su joj rekli da donese.Lola se brinula za nju i nekoliko puta pokusala da prica sa njom,ali je ona odbijala.Kada su Fransoa i Eli otisli na selo na par dana nije joj se mililo ustajanje iz kreveta,ali joj je bilo zao da neko radi njen deo posla.Brzo je uradila sta je trebala i vratila se u sobu.Uglavnom je gledala u zid.Retko je jela i ostatak posluge je poceo da prica kako je poludela.Neki su cak imali spremnu pricu i zbog cega.Znala je da je pitanje vremena kada ce se Fransoa ozeniti Aurorom i pitala se da li ce ona da povede svoju poslugu i da li ce jos uvek biti potrebne njene 'usluge'.

Ušla je u kuhinju. Na sebi je imala svoju svečanu odeću povodom krštenja. Pošto je samo Sarah bila tu mogla je normalno da razgovara sa njom. 'Nije mi jasno kako je znao za medaljon. Rekao mi je da joj ga stavim. Tako da je Vaš medaljon kod vaše ćerke.'

"Molim?" Upitala je zabezeknuto. "Pa...je l' ga tek sada video?" Upitala je zabrinuto,ali se onda oraspolozila kada je shvatila da je dopustio da ga Eli nosi na svom krstenju.

'Ne znam da li je tek danas primetio ili je i ranije.'

"Jaoo." Namrstila se. "Je li posumanjao nesto?"

'Mislim da nije.' Zamislila se prisećajući se njegovih reakcija, reči i pokreta pa je odmahnula glavom. 'Čitao je novine dok sam ja oblačila dete i u jednom trenutku mi je samo rekao: 'Stavi joj i taj.' Ja sam se zbunila, a on je dodao: 'Rekoh stavi joj medaljon koji joj je majka dala.' I to je bilo sve. Posle toga je uzeo malenu pa su kao po ustaljenom običaju počeli da vode svoj 'razgovor'.'

Uzdahnula je."Nadam se da si u pravu.Mada ti je dao dopustenje da ga stavis sto je opet dobro." Rekla je blago se osmehnuvsi. "Hvala ti puno."

'Nema na čemu. Izgleda prelepo u onoj haljinici.'

"Ima na mnogo toga." Rekla je iskreno zahvalno i poljubila je u obraz. "Verujem ti." Duboko je udahnula da se ne rasplace.