First topic message reminder :

Gradovi u kojima stanovnici pecina idu u pohare.

Pogledao je u čoveka koji je ležao na ulici brišuću krv iz nosa. "Vidim", podigao ju je sebi u naručje. "Idemo u hotel." Krenuo je nazad uz ulicu ka hotelu.

"Sta cemo sa njim?" Upitala je tiho jako ga grleci.

"Nećemo ništa. Ne mogu da prijavim nekog svoje vrste ma koliki gad bio. Sklonićemo se i nećemo nikom reći šta se desilo, a sutra ćemo već biti daleko." Stigli su ispred hotela. "Uhvati se za nogu i pravi se da si je uganula."

"Ali moze jos nekoga da napadne sutra,kasnije,duse nemaju kako da se brane.Nemaju tebe ili nekoga da ih odbrani.Sta ako ih ubije?" Upitala je panicno.Do tada nije znala da Ian ima toliko izrazen osecaj za 'svoje' i 'njihove'.Shvatila je ono sto je Dzeb rekao da ljudi nisu racionalni i da oni vrednuju posebnu osobu.Shvatila da ga Ian nece prijaviti samo zato sto je covek iako je napao i spasio je iako ona nije covek,ali sta je sa nekim drugim.Cutala je i razmisljala.Trudila se da namesti pocepanu bluzu i gledala u svoja kolena.

Znao je da je ona u pravu, ali nije znao kako to da uradi. Kako nekog da preda Dušama kad se svi oni kriju i beže od te sudbine. Ali njene reči kako bi mogao još nekog da napadne ili pak da ubije jasno su mu stavile do znanja da Duša neće moći da se odbrani. Da će to moći da urade samo Tragači jer imaju oružje. Na recepciji je rekao da je uganula nogu pa ju je odneo u njihovu sobu. "Odoh na recepciju po lekove po koje mi je recepcionar rekao da odem." Izašao je iz sobe i otišao po lekove, a onda je otišao do telefona. Malo se premišljao, a onda je uzeo telefon i prijavio šta se desilo. Nije im rekao gde su oni i kako se zovu. Zatim se vratio u sobu.

Gledala je zacudjeno za njim.I ona i on su znali da ona nije uganula nogu i da joj ne trebaju lekovi.Nije joj se svidjalo sto tumara sam u mestu punom dusa.Lezala je gledajuci u plafon i razmisljala o tome ko je ona,sta je.

Prijavio ga je jer nije mogao da dozvoli da neko dobar kao što su Lunja i Sunčica doživi sudbinu od koje je on spasio Lunju. Znao je da nisu sve Duše zle, da ima izuzetaka, kao što je njegova partnerka. Partnerka, to ružno zvuči. Ona mi je žena. Ušao je u sobu i spustio lekove na sto.

"Vratio si se." Pogledala ga je ne pitajuci gde je bio i nastavila da gleda u plafon.

"Jesam", došao je do kreveta i seo. "Kako se osećaš? Da li te je povredio?"

Odmahnula je glavom."Stigao si na vreme." Protrljala je mesto na nadlaktici gde je drzao. "Verovatno imam modricu,ali nije strasno."

Spustio je ruku na njen obraz. "Izvini što sam te ostavio samu. Nije trebalo to da uradim. Nije ni trebalo da izlazimo."

"Nemoj." Pogledala ga je u oci. "Molim te nemoj da se izvinjavas.Ja sam trazila da izlazimo,i ja sam trazila da udjemo u reku i isto tako sam ja trazila da me ostavis samu i da mu ja pokazem put.Nisi uopste kriv i nemoj da se izvinjavas.Ovo vece je bilo divno,pre ovoga naravno." Bila je smirena trenutno,ali je opet bila nekako otsutna.

"Znam, ali ja sam pristao na sve tako lako. Posebno na to da odeš sama sa njim, a nisam trebao."

"Iane nisi ti kriv.I neka ostane na tome.Vece je bilo divno,skoro sam naucila i da plivam,ne zelim da se izvinjavas."

Legao je pored nje i zagrlio je. "Više te nikada neću ostaviti samu."

Nasmesila se."Nemoj da preterujes." Rekla je tiho i zagrlila ga privivsi se uz njega.

Nasmešio se "Pa ne mislim baš 'nikada'. Više mislim na to kad negde izlazimo."

"Znam." Rekla je tiho.Nije ni shvatila da ponovo place. "Tako sam se uplasila."

"Ššš", privio ju je uz sebe. "Sve će biti u redu."

"Znam." Promucala je i cvrsto se uhvatila za njega.Pocela je da se trese sto od toga sto joj je bilo hladno jer jos nije skinula mokru odecu,ali vecinom jer je prolazila jeza kada je pomislila na ono. "Mrzim da se osecam tako bespomocno."

Čvrsto ju je grlio. "Dušo to je normalno osećanje. Nisi mogla ništa da uradiš i ne zato što si nežna već zato što si žena i onakvi ljudi kao što je on ne poštuju žene. Ali ja ću da te štitim."

Kada joj je to rekao pocela je da jeca."Znam...volim te." Rekla je tiho.Nije joj bilo drago sto place pred njim,ali sada nije mogla da se zaustavi.

"I ja tebe", poljubio ju je u kosu pa ju je podigao sebi u naručje. Malo ju je ljuljao kako bi se smirila. "Moraš da se presvučeš."

Samo je klimnula glavom.Trudila se da smiri disanje.Suze su joj lagano isle niz lice,ali su i one stale nakon nekog vremena.

Polako joj je skinuo mokru odeću i odneo je do kupatila da se istušira kako bi se zagrejala.