First topic message reminder :

Gradovi u kojima stanovnici pecina idu u pohare.

"Da, u pustinji ih nema."

Razmisljala je da li da ga nesto pita i ugrizla se za usnu.

Pogledao je u nju dok je na prst umotao jedan pramen njene loknaste kose. "Sad je mnogo mekša i svilena."

"Jeste." Nasmesila se. "Iane?"

Nasmešio se "Da?"

"Da li bi mogli da izadjemo?" Upitala je oprezno.

"Gde da izađemo?"

"Napolje.U park.Niko nece obracati paznju na nas.Mrak je i nije puno osvetljeno a imas oziljak,Doca ga je odlicno napravio i dok god ne idemo na svetlo niko nista nece posumljati." Rekla je vec razradjujuci celi 'plan'.

Nasmešio se "Sviđa mi se ta ideja."

"Stvarno?" Uskliknula je i veselo ustala sa kreveta.

"Stvarno", nasmejao se zbog njenog oduševljenja.

Zavezala je kosu u visoki rep i obukla farmerke i majcu jer je uvece bilo hladnije napolju.

Ustao je i promenio majicu i uzeo svoju jaknu.

Pogledala je u njega."Idemo?"

Klimnuo je glavom "Idemo." Izašli su napolje.

Uhvatila ga je za ruku i izasli su.Veselo se smeskala dok je razgledala svaku sitnicu.

Sviđao mu se osećaj slobode i šetnje po parku sa svojom devojkom. Dugo se nije tako osećao.

"Ovo je tako lepo." Rekla je veselo.

"Potpuno se slažem. Priroda je divna, kao i noć", nasmešio se.

"Jeste,a jos i nema mnogo ljudi." Nasmesila se veselo gledajuci ga.

Nasmešio se "Verovatno spavaju."

"Verovatno." Nasmesila se i krenula ka keju.

Išao je za njom držeći je za ruku.

Pogledala je u vodu reke pa u njega."Ovo je tako lepo.Hvala sto si izasao sa mnom."

Zagrlio ju je oko struka i pogledao u vodu. "Nema na čemu."