Dani su joj prolazili sporo kao godine.Nije znala sta da radi sa sobom.Uglavnom je bila u svojoj sobi u gostionici,ali bi povremeno izasla i da proseta.Nikada nije isla daleko,nekako je bio strah.Nikada sama nije peske isla negde daleko,pogotovo ne po ovakvim delovima grada,gostionice nikada nisu bile u dobrim krajevima.Pokusavala je da smisli neki rezervni plan,ali nije joj nista padalo na pamet,ako je sada prepoznaju,ostaje joj samo da sebi skrati muke.Nije mogla da zivi celi zivot sama,pitajuci se sta je sa njima,da li je nasao drugu zenu,da li je zdrav,da li spavaju dobro,jedu,da li Eli raste,da li lici na nju...To ne bi mogla da podnese.Tako da je vec odlucila.Smislila je sebi ime i pricu o svom zivotu,mada nije nameravala puno da prica.I sedmi dan po njenom 'proterivanju' iz kuce ponovo je dosla u nju i pokucala.