First topic message reminder :

Razni tuneli koji vode na različite krajeve pećine. 'Magacin' za namirnice, ćelija za zarobljenike...

Malo se osvežio i sprao sa sebe supu. grudi i stomak su ga još uvek malo peckali zbog vrele supe, ali je bilo podnošljivo i nije bilo razloga da traži nešto od Doce. Našao je majicu i oprao je sapunom pa je otišao do njihove sobe. Ostavio je majicu da se suši i uzeo čistu. Obukao ju je, a lančić koji mu je ona poklonila ubacio ispod nje kako se ne bi video.

Dzeb je dosao do nje.'Lunjo moras da se setis ko si ili da se selis.' Rekao je ozbiljno.Pogledala ga je zabezeknuto kao i ostatak sobe.Pogledala je Dzejmija,Mel i Dzareda ali je zelela da je Ian tu.'Ali Dzebe..' "Tisina mali." Prekinuo ga je Dzeb. "Ja zelim...ne...ne znam kako...hocu..." Pocela je da muca.Nije zelela da se 'seli'.Nije znala gde bi trebala da se seli.'Cekaj zlato.Ti znaci ne zelis da ides odavde?' Nije mogla da ga shvati,u jednom trenutku je tera,a u drugom joj se obraca sa Zlato. "Ne zelim." 'Zasto?' "Ja...ja...ne znam." Rekla je iskreno. 'Znaci nemas razloga?' "Valjda." Zbunjivao je i nije mogla sasvim da ga prati. 'A znas sta se jedino radi bez razloga.' "Ne znam." Priznala je ne zeleci da razmislja o tome,nije imala snage.'Bez razloga se jedino voli,ne dovodi li nas to do zakljucka da nas volis?' Tu se zamislila. "Mozda je tako...verovatno jeste." Dzeb se nasmesio.'Tako je.Ovde si i dosla zbog ljubavi i sigurna sam da ces se setiti.I mi tebe volimo kao i ti nas.' Nasmesila mu se,a i ostali su odahnuli.

Iskoristio je vreme pa je seo na krevet i počeo da razmišlja šta mu je sad činiti.

Vecina se razisla.Suncica je pitala treba li joj nesto,a kad je ona rekla da ne treba ona i Kajl su otisli.Trudila se da popamti sva imena i nije znala sta da im kaze kada joj kazu ime,jer je verovala da bi vecina reagovala kao Dze.Starac je otisao nakon sto je mentalno izmorio.Pored nje su na kraju ostali Doca,Dzejmi,Mel i Dzared.A ona je zelela Iana.Lili je bila neko vreme kod nje.Bila joj je simpaticna,a onda je otisla.

Malo je razmislio o celoj situaciji pa je ustao i krenuo nazad. Otišao je do Docine ordinacije. Kad je ušao unutra, prišao je Doci i upitao ga kako joj je rana i da li misli da može da se desi nešto gore od gubitka pamćenja. Pa ga je na kraju upitao da li ima potrebe da i dalje bude u ordinaciji ili može da ide u sobu.

'Ne misloim da je to najgore.Njihovi lekovi su stvarno cudotvorni.Pitam se imaju li sta sto pomaze kad se desi gubitak pamcenja,verovatno imaju,ali ne znam kako da dodjemo do toga,ako nju posaljemo tamo,mozda budu u mogucnosti da vide sve cega se seca,sto nikako ne bi bilo dobro.Pa ja vise nista ne mogu da uradim za nju.' Uzdahnuo je.Mrzeo je taj osecaj kao da su mu ruke vezane. 'Mozes da je odneses u sobu,zovite me ako budete trebali nesto.'

Klimnuo je glavom "Hvala Doco." Polako je otišao do njenog kreveta i pogledao je. Malo je sačekao pre nego što je progovorio. "Hoćeš da te odnesem u sobu?"

Nije bas znala sta podrazumeva pod sobom,ali se nadala da nece svi moci tako da je gledaju stalno.Klimnula je glavom."Hocu." A zatim pogledala u ovo troje kao da ih pita da li je to uredu. 'Doci cemo mi kad se odmoris Lunjo.' Rekao je Dzejmi kao da odgovoara na njeno pitanje,pa je samo klimnula glavom.

Sagao se i nežno je uzeo u svoje naručje pazeći joj na glavu.

Zagrlila ga je oko vrata i zatvorila oci.

Odneo ju je u njihovu sobu.

____________________________
Pustio joj je ruku i uzeo jednu kutiju. "Samo ćemo ih razvrstati da se zna gde je šta. Napred ćemo staviti namirnice koje se moraju potrošiti pre ostalih koje mogu da stoje."

"Aha." Klimnula je glavom shvatajuci."Razumem." Nasmesila se i polako otvarala kutije gledajuci sta je unutra a onda ih razvrstavala.

Radio je isto što i ona samo što se on bavio sa težim kutijama.

"Sta posle treba da radimo?"

"Sve zavisi od toga gde je potrebna pomoć."

"Oke." Klimnula je glavom dok je ovo privodila kraju.

Složio je kutije sa konzerviranom hranom.

"Je l' to to?"

Klimnuo je glavom. "To je to."

Nasmesila se."Ovo nije tesko."

Nasmešio se "To jedan od lakših poslova."

"A sada sledi tezi?"

"Zavisi", nasmejao se. "Posao u bašti nije težak, ali je naporan."

"Pa hajde da proverimo." Nasmesila se.