First topic message reminder :

Razni tuneli koji vode na različite krajeve pećine. 'Magacin' za namirnice, ćelija za zarobljenike...

"Razumem te." Uzeo ju je za ruku "Ne mora da zna."

Klimnula je glavom."Nezgodno je.On previse paznje obraca na ono kako se ponasam,od njega je strasno tesko nesto sakriti.Gori je od tebe." Nasmesila se.

Nasmejao se "Pa nas dvojica te najbolje poznajemo. Zato znamo kad nešto nije u redu."

"Istina." Klimnula je glavom."I on je uzbudjen kao i svi ostali,oko novog stanara." Prevrnula je ocima. "Kao da nas je ranije bilo malo."

"Nije nas bilo malo, ali se svi raduju kada dođe neko nov jer to znači da postoji mogućnost da se što veći broj ljudi 'spase'."

"Znam,al..." Ostavila je recenicu ne zavrsenu.

Klimnuo je glavom pa su otišli u njihovu sobu.

Kada ju je Ian spustio na jedan od poljskih lezaja u ordinaciji Doca je doneo lekove.Imao je srece sto su skoro bili u pohari.Prvo joj je dao Nema bola,a zatim,Ocisti i Isceli.'To bi trebalo da je to.' Rekao je pitajuci se da nije nesto zaboravio.

Ian je gledao u njega. "Hoće li biti dobro? Reci mi istinu."

'Pa tre...nad...mislim da hoce.' Rekao je nesigurno.Nije znao koji termin da upotrebi,a da ga ne slaze. 'Ne mogu da ti kazem nista sigurno,ali njihovi lekovi rade 100%,i ne vidim razlog da ne bude dobro.'

Klimnuo je glavom i kleknuo pored njenog kreveta. Sklonio joj je kosu sa lica i poljubio je u čelo. "Izvini. Nije trebalo onako da se ponašam prema tebi. Trebalo je da ostanem sa tobom u sobi."

Doca nije hteo da se mesa u njihove privatne stvari i otisao je do svog improvizovanog stola kad se setio da ima Budnost.'Cekaj malo.' Vratio se do njihovog kreveta i spricnuo joj sprej u lice da udahne.Dzejmi je usao u ordinaciju.'Kako je?Mel i Dzared ce doci svakog trenutka.'

"Isto", pogledao je u Džejmija pa u Lunju.

Kada je udahnula budnost trepnula je nekoliko puta trudeci se da privikne oci na svetlo.Mel i Dzared su zadjeno doslo.'Tek sada smo saznali.Sta joj se dogodilo?'

Ian ih nije slušao, svu svoju pažnju usmerio je na Lunju gledajući u nju. "Lunjo?" Rekao je tiho i nežno.

Otvorila je oci i pogledala ga ne govoreci nista.

Gledao ju je u oči. "Da li ti je dobro? Boli li te glava?"

Gledala ga je nepoverljivo."Ne boli me nista." Rekla je tiho. 'To je zbog Nema bola.Nista ne oseca.'

Primetio je njen pogled i zabolelo ga je to što ga tako gleda. "Znaš li ko sam ja?"

Gledala ga je u oci trudeci se da odgovori na pitanje,imala je nekoliko nejasnih slika njega i jos par osoba,ali nije imala pojma ko je ko,nije mogla da ih poveze ni sa cim."Ne.Zao mi je." Rekla je i osvrnula se po sobi.

Da nije već klečao pao bi na pod pored njenog kreveta. Nije znao šta da joj kaže. Ko je on? Šta joj je? Kako da definiše njihov odnos i da joj objasni šta se dešava? "Doco?" Pogledao je u njega.

Doca je gledao zbunjeno.'Verovatno ima privremenu amneziju.Secas li se icega Lunjo?Znas da se zoves Lunja?' "Mislim da znam.Secam se...secam se morskih trava i medveda,paukova..." Namrstila se trudeci se da se koncentrise.'Seca se svojih proslih zivota.Osteceno je samo telo,nesto je udarila.Lunjo necemo te povrediti.Mi...' "Znam." Rekla je i klimnula glavom.Znatizeljno je pogledao.'Znas?' "Pa imam...vase slike,ali...ali ne znam nista vise,ja..." Stavila je ruke preko lica.Zelela je da se seti.'Lunjo setices se,polako,samo ne smes da se naprezes.Ovo je Ian.On je tvoj...partner,momak...muz...Znas li sta to znaci?'

Ljuljao se napred nazad dok je slušao Docu kako joj objašnjava. Pratio je njene odgovore i reakcije na sve što joj je Doca rekao.

Gledala je u njih i mogla je da vidi da i oni zele da se seti."Izvinite." Rekla je pre nego sto je pocela da place.Dzejmi joj je prisao.'Ma daj Lunjo sve ce biti dobro.Nemoj da places.'

Ustao je sa poda i pogledao u nju pre nego što je izašao iz Docine ordinacije.