First topic message reminder :

"Pa dobro,ali mozda bi mogli da citamo 'Put oko sveta za 80 dana' ?"

Sručio se u fotelju "Nekoliko sati?" Tiho je ponovio za njim. Da se ne brinem? Do đavola! To ne mogu. Znao je da ga je slagala da je ne boli kad ju je pitao i nije hteo da joj se išta desi.

'Da,najcesce traje tako dugo.Idem da proverim kako stvari idu za sada.' Rekao je i popeo se na sprat.

Naslonio je glavu na fotelju i zatvorio oči. Pokušavao je da se smiri, ali mu nije polazilo za rukom.

Nakon nekih sat vremena doktor je sisao dole.'Samo da Vas obavestim da sve ide kako treba za sada.'

Sedeo je sa rukama oslonjenim na sto, a glavom u njima i 'tupo' gledao u vazu sa cvećem koja je stajala na stolu. Pogledao je u doktora "To znači da još nije gotovo?"

'Nazalost nije.' Rekao je saosecajno. 'Zasto ne odete malo da prosetate,tako ce vam vreme brze proci.'

"Neću da šetam." Vratio je pogled na cveće.

'Tako mozda razbistrite misli,u sustini isto je,bilo da sedite ovde,bilo da izadjete malo na svez vazduh,javicu vam svaku promenu.' Rekao je pa se vratio u sobu na spratu.

Ispratio ga je pogledom, a onda je ustao i počeo da šeta po salonu držeći ruke na leđima. Osećam se tako bespomoćno što ne mogu nikako da joj pomognem. Poslušao je doktorov savet pa je izašao na balkon svoje radne sobe.

U sobi su Lola i babica revnostno davale Sarah-i instrukcije da joj pomognu koliko mogu.Doktor se drzao po strani i s vremena na vreme joj merio puls i proveravao temperaturu i ostale stvari.

Ni svež vazduh mu nije pomagao pa je mislio da doktor nema pojma.

(Hahah doktori uvek krivi xP Zao mi ga pa ajde da skratim agoniju xD )

Nakon nekih dva i po,tri sata doktor je ponovo izasao i potrazio ga.

*Pa kad jesu xD Hahahaha xD*

Sedeo je napolju na balkonu naslonjen uz vrata. Jedna ruka mu je bila položena na savijenom kolenu dok je u drugoj držao malo klubence i igrao se sa Felixom koji je šapicama udarao klubence. Nije znao šta da radi, činilo mu se da je prošla čitava večnost od onog trenutka kad ga je Sarah probudila.

Doktor ga je nasao."Gospodine podjite sa mnom." Rekao je sluzbenim glasom.

Pogledao je u doktora čim se ovaj pojavio na vratima balkona. Ispustio je klubence i ustao sa betona. Nije se trudio da oblači sako i namešta kravatu koje je skinuo. Osetio je neku hladnoću zbog doktorovog tona i uplašio se da se nešto desilo Sarah-i.

Kada su bili u hodniku babica je izasla i iznela okupanu,cistu,bebu.'Dobili ste kcerku gospodine.' Rekla je nezno,ali joj je pogled bio tuzan.Doktor je neko vreme cutao.'Beba je zdrava,velika i sa njom je sve u redu.'

Fransoa se nasmešio opčinjeno gledajući u svoju kćerku. Srce je počelo ludački da mu lupa od sreće. Činilo mu se da lepšu bebu nije video. Sarah mu je podarila dete koje je toliko želeo i činilo mu se da je sad zbog toga još više voli. "Hvala, Merideth", i dalje je gledao u bebu. Nakon nekoliko minuta shvatio je da ga Merideth gleda tužno i da je doktor i dalje ozbiljan i da mu je ton hladan. Ovaj put hladnoća koja mu je prošla kroz telo bila je mnogo jača nego ona od pre nekoliko minuta pre no što je saznao da je dobio kćerku. "A Sarah? Kako je ona? Hoću da je vidim." Pogledao je u doktora.

(Od svih beba sto sam nasla ova mi je,od ovih bas malih bila najlepsa pa sam izabrala nju (: )

Merideth je ljuljuskala bebu da ne place.Bebica je bila ovakva : .'Nema na cemu gospodine.' Rekla je tiho.'Merideth ce biti sa bebom dok Lola ne zavrsi sve sto treba,posto predpostavljam da jos uvek niste nasli odgovarajucu dadilju.'Rekao je doktor i dalje ne odgovarajuci na njegovo pitanje.'Lola je rekla da je decija soba tamo.' Pokazao je Merideth rukom i ona je otisla tamo.Duboko je udahnuo. 'Ne znam kako ovo da vam kazem gospodine.' Rekao je doktor iskreno. 'Sarah nije bas najbolje.' Rekao je sto je blaze mogao. 'Izgubila je dosta krvi i strasno je slaba.Jos uvek je bila pri svesti kada sam izasao iz sobe,ali ne verujem da ce to trajati jos dugo.Nakon sto pacijentkinja izgubi svest nakon porodjaja doktori obicno daju 3,maksimalno 4 dana da potpuno dodje k sebi,jer obicno bude,da kazem 'laznih uzbuna',ako se sasvim probudi do tog vremena sanse da se oporavi su velike,ali ako ne,postoji velika mogucnost da se nikada ne probudi.' Pricao je polako i trudio se da mu glas ne bude previse napet. 'Ne postoji nista sto mozemo da ucinimo za nju.Sanse su pola - pola.Da stvar bude gora,ima i takozvanu postporodjajnu groznicu.Temperatura joj je dosta povisena,a njoj je hladno.' Uzdahnuo je. 'Razmisljao sam da joj damo krv ali to je rizicno,jos uvek nije dovoljno ispitano,a ako slucajno dobije pogresnu krv smrt ce biti momentalna.Mozemo samo da cekamo...Lola je do sada presvukla,mislim da mozete da odete unutra.'

*Baš je lepa *___* dobar izbor.*

Ponovo je pogledao u Merideth i svoju kćerku koja je mirno ležala u njenom naručju. "Njena soba je odmah do naše." Pogledao je u doktora kada je ovaj spomenuo dadilju. "Zapravo, nećemo tražiti dadilju. Sarah želi da sama brine o detetu, a Lola će joj pomagati." Sledio se kad je čuo njegove reči. 'Ne znam kako ovo da vam kažem gospodine.' Odzvanjalo mu je u glavi. Gledao je bledo slušajući doktorove reči koje su ga polako ubijale sa svakom sledećom izjavom o zdravstvenom stanju njegove žene. Srce mu je i dalje lupalo kao ludo, ali ne od sreće. Sad je sreću zamenio strah i tuga. Počeo je da vrti glavom i pridržao se za komodu u hodniku kako ne bi pao. "Hoćete da kažete da bi Sarah mogla da umre? Ne, ne , ne, mora da postoji nešto što možete da uradite da joj bude bolje. Mora!" Pogledao je u doktora sa tugom u očima. "Sarah ne može da umre. Ona mi je sve, sve što imam, ne mogu da živim bez nje. Molim vas, učinite sve da je spasite. Novac nije problem, platiću sve troškove lečenja, sve što treba, samo da njoj bude bolje. Molim vas." Gledao je u njega molećivom očima. Nije znao šta da radi. Žena mu umire i on ne može da uradi ništa da je održi u životu. Osećao se još bespomoćnije nego pre tri i više sata. Zatvorio je oči kako bi se smirio pre nego što uđe u sobu. Ali mu nije pošlo za rukom pa je odustao, pustio je komodu i ušao u sobu. Pogledao je u Lolu koja se nadvijala nad Sarah-om da joj lepo namesti jastuke. I ona je pogledala u njega. 'Gospodine...' Nije znala šta da mu kaže u ovakvom trenutku. Nije mogla da mu čestita na rođenju deteta kad je Sarah-i tako loše. I nju je to sve pogađalo i bolelo jer ju je zavolela koliko i Fransou, ali je znala da je njemu još gore. Videla mu je to u očima i na licu. "U redu je Lola." Samo je klimnuo glavom jer je znao da ne zna šta da mu kaže. Prišao je krevetu i pogledao u Sarah-u koja je mirno ležala u njihovom krevetu. Bila je bleda, kosa joj je bila rasuta po jastuku oko njenog lica, oči su joj bile zatvorene pa je znao da se onesvestila kao što mu je doktor rekao, na sebi je imala jednu od svojih nežno roze spavaćica koje je nosila pre trudnoće i da nije drhtala rekao bi da mirno spava. "Izgleda kao Uspavana Lepotica", tiho je rekao i pogledao u Lolu koja je počela da plače. Zagrlio ju je "Smiri se, Sarah ne bi volela da te vidi takvu. Idi kod bebe. Sarah želi da se ti brineš o njoj." Šmrcnula je i obrisala suze 'Biće mi čast da čuvam vašu kćerku.' Seo je na krevet i uzeo Sarah-inu ruku, prineo je usnama i poljubio. "Molim te pobrini se za doktora i Merideth. Usluži ih i... znaš." 'Znam, gospodine. Ne brinite se.' "Hvala." Klimnula je glavom i izašla iz sobe ostavljajući ga sa Sarah-om. Sagao se i poljubio je u čelo. "Dušo, probudi se. Dobili smo kćerku. Moraš da je vidiš i da je maziš. To želiš još od onog dana kada si mi rekla da ćemo postati roditelji i sad moraš to da radiš. Moraš da čuvaš našu bebu. Molim te, dušo. Otvori oči."

(Drago mi je da ti se svidja (: Jao skoro me rasplaka ovim )

Doktor je zeleo da im pomogne ali nije znao kako.Nije postojalo nista sto je u njegovoj moci.Poceo je da razmislja da li bi neki drugi doktor mogao da uradi nesto,ali nije mislio da je to moguce.Uzdahnuo je i otisao u deciju sobu do Merideth.'Molim te dobro je pazi.Poslacu neku dojilju kroz par sati.' 'Naravno.' Klimnula je glavom dok je ljuljuskala bebu.
Sarah je samo lezala.Lebdela je negde izmedju svesti i crnila.Mogla je da ga cuje kao iz bureta,glas mu je bio sasvim izmenjen,ali nije mogla nikako da reaguje.Da mu kaze da razume,da ce se boriti ili nesto slicno.Nije mogla cak ni ocne kapke da pomeri.

*Ćuti i sebe sam o.O Ne znam šta mi bilo.*

Sedeo je na krevetu držeći je za ruku još uvek čekajući da se probudi. "Znaš, moraš da se probudiš ili će mi život biti dosadan kao onom liku iz knjige 'Put oko sveta za 80 dana'. Mada će meni biti gore jer ću po ceo dan biti ovde u sobi."

(Jaoo ): )

Kada je to cula pozelela je da se nasmeje,da ustane i da zajedno odu do sobe njihove cerke,da je gledaju kako spava,ali kao da se okliznula odjednom je sve postalo crno i jednostavno nista vise nije videla,cula,niti je mogla da se seti sta je htela pre samo nekoliko sekundi.Imala je samo jedan izbor,da se prepusti crnilu dok je ono ne pusti.

I dalje joj je pričao sve i svašta kako bi je naterao da se probudi, ali se ništa nije dešavalo pa je nakon nekog vremena prestao da joj priča. Legao je u krevet pored nje i zagrlio je.

Lola je bila sa doktorom i Merideth neko vreme,a zatim su oni otisli.Doktor je obecao da ce da posalje doilju i to je i uradio.Nakon malo vise od sata jedna zena prijatnog izgleda je bila tu.Odvela je do decije sobe gde je beba za sada spavala.Lola je primetila da ima slab san i da se lako budi.Rekla je doilji da bude tiha i da nahrani bebu kada se probudi,a ona ce da dodje za svega par minuta.Otisla je do Fransoine i Sarah-ine sobe i polako otvorila vrata zeleci da ga nagovori da pojede nesto,jer nije jeo citav dan,ali kada ih je videla zagrljene samo je zatvorila vrata ponovo pocevsi da place i vratila se u deciju sobu.

Polako joj je sklonio kosu sa lica i naslonio usne uz njen obraz nežno je grleći. Primetio je da je vruća i da još uvek drhti. Pokrio ju je i približio joj se ne bi li je zagrejao. "Moraš da se probudiš. Ne bih sebi mogao da oprostim, ako ti se nešto desi. Jednim delom sam ja kriv za ovo. Da nisi ostala trudna one noći sad bi bila dobro. Bila bi vesela i sedela bi u našem vrtu."