First topic message reminder :

"Hvala gospodine savrseni." Nasmesila se i izasla.

"Rekao sam da se većinom isplati", nasmejao se. "Što znači da je manje onih slučajeva kada se ne isplati. Ali ipak ima i njih."

"Dobro,dobro." Klimnula je glavom toboze ljuta.

Pustio joj je ruku i zagrlio je oko struka privijajući je uz sebe.

"Hej!" Napucila je usne gledajuci ga.

Pogledao ju je upitno smešeći se.

"Ne mozes time da se iskupis.Da znas.Upravo si rekao kako sam dosadna i kako se ponekad ne vredi muciti zbog mene." Rekla je dureci se.

"Ma daj. Doći ću večeras kod tebe. Kroz prozor."

"Nema potrebe." Odmahnula je rukom. "Dovoljno si rizikovao glavu.Sada vise ne moras."

"A ti to misliš da bih ja pao?"

Nasmejala se."Pa ne znam."

"Jaooo", zavrteo je glavom. "Pa ti sumnjaš u moju snagu."

"Ne duso,ali sumnjam u to da mozes da postavis merdevine pogresno i da se zaklimaju ili da dune vetar ili...ne znam ni sama."

"Sve što je trebalo da ti uradiš da ja ne stradam jeste da posečeš one ruže, ali ne ti me ne slušaš."

"Pa kad ih mama voli,a i ja moram priznati.Znas mnogo je romanticno kada udjes sa ruzom u ustima,mada se izgrebes,ali moras da priznas da je bilo mnogo slatko."

Nasmejao se "Pa priznajem da jeste bilo slatko. A i lepo si me nagradila što sam se izgrebao."

Nasmejala se."Znas da si bezobrazan.Unisti tako slatku uspomenu."

"Pa mislio sam na to što si me poljubila. Na šta si ti mislila?" Nasmešio se.

Prevrnula je ocima."Ni na sta.Hajdemo nazad." Nasmejala se.

Nasmejao se "Hajdemo."

Smejala se sama sebi i svom zakljucku pa su polako dosli do njene kuce.

"Jesi li ponela ključ?"

"Jesam." Klimnula je glavom. "Nisam bas tooliko smotana."

"To nije smotanost", nasmejao se.

"Pa nisam ni zaboravna." Isplazila mu se i otkljucala kucu,pa je skinula Roxy povodac.

Nasmejao se "Znam da nisi."