First topic message reminder :

"Hvala gospodine savrseni." Nasmesila se i izasla.

"Pa, ako si spremna možemo da idemo."

"Jesam." Nasmesila se i ugasila svetlo u dnevnoj sobi pa se vratila do njega."Idemo."

Uzeo ju je za ruku i poveo je do kola.

Sela je na suvozacevo mesto."Pa sada su sva stara 'pravila' zadovoljena." Nasmejala se.

Nasmejao se i seo na svoje mesto. "Još uvek nisu. Moram da ti otvorim vrata i pridržim stolicu."

"Ah da naravno,to ne smem da zaboravim." Nasmejala se.

"Ne smeš", nasmešio se i odvezao ih u restoran.

Dodju kod nje.

Izašao je iz kola.

Izasla je i nasmesila se pa je otisla do vrata i otkljucala ih."Izvolte." Nasmesila mu se dok je Roxy dotrcala do nje.

Nasmešio se i ušao u kuću pa je podigao Roxy u naručje.

"Pa kako si ti malena?Jesi jela ista,a?" Nasmesila se i pomazila je.

"Pa, ako su joj dali sigurno jeste." Krenuo je u kuhinju.

Nasmesila se."Pa ne bi je ostavili gladnu." Cula je da neko silazi niz stepenice. 'Mama?O Karla ti si.' Tom je pogledao nju pa Roberta. 'Zdravo.' Rekao je i klimnuo glavom Robertu. 'Nahranio sam je.'

Pogledao je u njega "Zdravo."

Karla je pogledala u Toma upozoravajuce,a on je podigao ruke kao da se brani.'Rekao sam da cu da pricam sa njim i odrzacu rec,uredu?' Nasmesila se opustenije i pogledala u Roberta pa ponovo u njega. "Uredu."

Spustio je Roxy i uspravio se.

"Sada?" Upitala je Toma. 'Zasto ne sada?Mozemo sada da pricamo zar ne?' Pogledao je u Roberta.

Klimnuo je glavom. "Što se mene tiče možemo."

Karla je pogledala Roberta pa je otisla do njega."Bicu u dnevnoj sobi." Rekla je tiho i uzela Roxy,a onda izasla iz sobe zastajuci pored Toma. "Pazi sta si obecao." 'Znam Karla.' Prevrnuo je ocima,a ona je otisla u nevnu sobu. 'Pa sedi.' Rekao je i seo za sto.

Seo je za sto preko puta njega.

Duboko je udahnuo.'Vidi Roberte,ja sam te stvarno gotivio,i nisam imao nista protiv toga da Karla bude sa tobom,mislim nije bas jednostavno da shvatis da ti je sestra sa nekim,znam ja sta hoce momci sa 17-18 godina,pa i ja sam tu negde,stariji sam samo 3 godine,uglavnom nezgodno je,povremeno kad se vrati od tebe pitam se je li i ona bila sa tobom kao moja devojka sa mnom,i znam da jeste,ali je zdravije da se ne razmislja o tome.Uglavnom...nakon onog svega kada je otisla bez reci...pa video sam sestru jednom u 6 meseci i bila je kao duh.Samo je sedela za tim klavirom i cutala,nije pevala...obicno i peva...svirala je nesto,ne znam sta,nisam prepoznao kompoziciju,uglavnom srce mi se cepalo.Ali nekako se oporavila,kada se vratila ovde delovala mi je bolje i...i onda saznam da je opet sa tobom i...ne mogu da se ne plasim da ponovo ne bude u istom stanju.Necu moci ponovo tako da je gledam.Nadam se da me shvatas.'

Klimnuo je glavom. Potpuno je shvatio njegove strahove. On je nije ni video za tih 6. meseci, ali je verovao Tomu. "Neću uraditi ništa što je može dovesti u to stanje. Znam da ti obećanje ništa ne bi značilo kao ni izvinjenje. Znam da sam pogrešio i to priznajem. Nisam pitao nju u vezi svojih sumnji već nekog drugog, a ona mi nije dala da joj objasnim. Samo je otišla."

'Moram da ti verujem,jer ti ona veruje.' Objasnio je. 'Ali nadam se da neces uraditi nista glupo.Znam svoju sestru i mogu da shvatim zasto je samo otisla.Da je ostala,da...mogao si da joj kazes da je to bio tvoj hologram ili tvoj klon ili blizanac poverovala bi ti jer te voli,ubedila bi samu sebe da nije dobro videla i da je pogresila...zato joj je bilo lakse da pobegne.'

"Ne smatram je toliko glupom da je tako lažem. Mislim da je bolje da zna istinu i to sam joj i rekao kada se vratila. Nisam je lagao. Znao sam da, ako je slažem nakon onog i ona to sazna da ću je izgubiti zauvek, a to nikako ne želim. I ja nju volim."